Otadžbina

ВАСА РЕШПЕ^Т

(Наставак) Први у вароши посластичар зове је у свој „кондиторај." Врдо добру пдату даје , већу него кавеџија. Дође сама његова госиођа на матер наговара, бог зна шта обриче, како може бити Емидија сретна. Одмах на по године даје напред да се уреди; мати је у почетку на већој цени држала, ал је после попустила, и нагода је готова. Емилија се приклопила, нужда је притисла. Но мати је још и то условље додала, да Емидија сваки дан у вече у осам сахати мора кући доћи, мати ће је донратити; у јутру пак у осам сахати оиет онамо. За неколико дана хаљине су готове, скине црнину, и мати је отпрати у своје звање. У „кондиторају" лепа окретна госпа, окретан и углађен њен супруг, две девојке, Фрајле, једна лепша од друге, сад је трећа Емилија. Позната је ствар да већ и по каванама „код касе" мора бити каква лепа, бар угледна женска , ал баш не мора бити девојка , и са свим мдада. Друкчије је то већ у „кондиторају." Овде већ и сам шегрт мора као Ганимед изгледати , сав сладак , да га човек полиже; девојке морају бити мдаде као роса, лепе као еденске хурије. Те су после мамци за публику, и господар и госпођа леп новац згрћу. Те младе Фрајле, као год и по другим разним заводима, где их више имаде, мењају се, „абдезују" као солдати у послу, ад кад је већа надога, све су ту.