Otadžbina

ВАСА РЕШНЕКТ

189

Стева сад дође до некодико Форинти, па се јако напије , и сутра дан на мамурлук баш пред подне дође у кондиторај, кад су ту гости. Седне и он и заиште дикера; Емидија му не да , моди га да иде , не ће , хоће за свој новац да пије. Кавадери мумлају, Фрајде зову господара, овај шегрта па да га избаце; но посластичари нису били тако јаки људи, Стева се ие да, руши Флаше, компоте и све редом , док не дође хаускнехт, па га тако избаце и затворе. Господар је био сав подеран и изгребан; још на свету у никаквом кондиторају таква вашара није било. Онасност је, да ће гости изостати, није иначе. Емидији се откаже, и већ сутра дан не сме доћи. Пдач и ридање. Опет се продаје и залаже. Госнодар од куће суров је човек. Докје Емилија у кондиторају била, морада је много пута и врло доцне с матером кући долазити, а особито кад је недеља или какав светац. Капија код куће већ је затворена, газда кључа не да, сам отвара капију. Већ више пута им казао да доцне не додазе, јер не ће им капију отворити. Сад су већ и за стан нешто дужни. Газда им прети да ће их избацити. Нужда највећа. Падну на иамет Катарини речи гроФа Алмозина, да се у свако доба ослонити може. Спомене то Емилији, она мало одбија , ал види се да ни.је у однијекању тврда. И њој су пале речи гроФОве на памет. Још и сад са друге стране долазе иисма и понуде. Ни Одисеја Пенелопе није имада тодико наметљиви просидаца. Ходају једнако пред кућом , гдекоји пређе већ и праг, и нитају, да ди би се као шваље посда латиде , ал то је само „Фент." Матије отишла једно вече код једне пријатељице на разговор, управо да скупа Емидију обрдате. Још им са свим није испадо за руком. Мадо су се задоцниле, дођу кући, затворена капија;