Otadžbina

ј |упа полџрп" 6» Е О Г Р А Д ВАС1А ј.Ј!,ЦП1ЕКТ _ 193 и нрети. Ови га^твУ в9ем!^)Дбијају, а сиротињски отад у четир м^с^аО^^Д^Рако хоће одмах иовде, а ои ће му дати одмах четири хиљаде , место осам , а да му уступи. На то се Решпект разјари , у мало није га за гушу ухватио, и каже им да му све исплатити морају. Једно ире подне у магистрату држаху седницу. Решпект баш види сиротињског ода кад оде у седницу, има онде посла. Решпект оде за њим. Седница се започне. Решпект уђе у седницу. Сви се убезекнуше. Решпект је добро знао који се сенатор држи са сиротињским оцем. Ужасно на њега погледи и громким гласом- запита : хоће ли он већ један пут своје новце добити. Преседник наложи му да одмах изиђе, јер ту он нема сад посла. Но Решпект пе ће на поље, већ стане сав магистрат грдити ; преседник звони, дође пандур, коме преседник заповеди да Решпекта на поље изведе. Решпект извуче нож из потаје, па тек што га не нокаже, пандур не сме к њему; сенатори сад од страха начине ларму, али Решпект поче их около зеленог стола пожем вијати , особито оног мрског му, и за тили час сви побегну, и вичу на убицу. Дотрче и пандури, но не сме ни један к њему, и тако с ножем у руци дође у свој стан, закључа врата, мете нреда се пиштољ и нож, и чека хоће ли ко по њега доћи. И доиста дошли су, ал кад им покаже пиштољ и нож, и да ће сам на све јуришити, не усуди се нико. Неким посредовањем , ствар се уталожи, а и сам сенатор и сиротињски отац кривим се осећају , па воле да се та ствар мало утиша, но ипак да га застраше, даду му казати , да ће они с њиме криминално поступити; но ипак сиротињски отац нуди га нагодом. Решпекту се већ све досадило, па се један пут реши и погоди, да му сиротињски отац исплати одмах шест хиљада место осам, а да му уступи. Тако и би. Отаџвина п 13