Otadžbina

194

ВАСА РЕШПККТ

Решпект задовољан да се један пут магистрата курталише, а магпстрат опет њега. Решпект са Аницом оде у Пешту, да тражи службу. Нема среће. Једно није ништа изучио; ал ипак, покрај кауције могао би какву службу добити, ал и где му обрекну, проиадне ; јер дочују да је био на робији, то је најгора кондујита, па је ирошао. Шта зна радити. Јако се огорчи на цео свет, па и на самог себе. За економију није био. Кад га нико није заједао, у мирном расположењу, био је у пићу умерен ; ал у јарости онасан. А тај Васа Решпект , кога се многи бојали , није никог дирао , док ко у њега не дирне. У очајању и напио се, и одао се картама. У оно доба „Зрињи," чувена иоћна кавана била је у цвету. Није се ноћу затварала, није се већ ни могла затворити, врата су тако забрекла. Има више карташки банда , козака , који на л^п намаме неуке, особито стране „пасажере," сеоске натароше, кнезове и вашарџије. Васа је радо играо „рулете," и карте, „Фарао" „Фарбл," „холберцвелФе", ал тек најрадије „Фарао." Знао је добро играти , ал је био жустар , страстан? „козаци" читали су му на лицу какве има карте. Тако Решиект игра кад на „рулети" кад на „Фарао" а кад и на „Фарбл." Било је три козака , једна банда,, који се увукли у игру, и један другом „похљепствује ," „паклирају" т. ј. варају. Решпект у почетку добија, напусте га, па онда губи, и то више него што је добио. Сад тек ночне страсно играти, све ноћу, а дању спава, само да може ноћу играти. Решпект, од како је ослобођен, и мени је кадкад долазио. Иде горе доле по соби , хуче, тужи се , да је већ