Otadžbina

13*

ВАСА РЕШПЕКТ

195

две хиљаде изгубио. Опомињем га да се не карта , да су тамо у „Зрињији" сами козаци. Само да му је новратити новце, вели, па би одмах престао, мора вратити своје новце. Решпект се једнако карта и једнако губи. И Аница је јако забринута. И она иде ноћу у „Зрињију" да нази. Васа јој то не забрањује. Но ништа то не помаже. Аница иште од њега новаца кат-кад , то она за то чини, да остане и за црне дане. Решпект мадо по мадо све проигра. Од Анице још иште посгедњи пут на срећу сто форината. Аница му да, под уветом , да то посдедње буде. Тако и би. Решпект и то проигра. Сад нема ни новаца, ии сдужбе, ни заната. Дође к мени једно јутро, и замоди ме да му не одречем данас да и ја дођем код „Зрињије," и да ћу нешто особито видети; ја се отимам, ад он ми да реч, да се не ће више код „Зрињије" картати, ако му ту љубав учиним. На то му и ја дам реч, да хоћу, рад бих био знати шта ће то бити. И доиста дође пред вече да ме одведе. Аница је остада код куђе. Сутра дан је имада бити жупапска „рестаурација" т. ј. бираће поджупане, и цео магистрат. Ту је већ у вароши хиљадама бирача, све сами пдемићи „немехии." На све стране циганске банде свирају, „кортеши" врбоваши, . момци, вође свуд напред, из другог јата себи маме. Новац се баца, вино не само да се пије, него се и просипа. Све то партаја пдаћа. Да ће од тих „кортеша" бити и код Зрињије, нема сумње. Мисдио сам да ме Васа води да видим како кортешују, но њему као што ће се ниже видети, није до тога стадо.