Otadžbina

200

ВАСЛ РЕШПЕКТ

нико не сме да приђе, он га погдедом победи, па га онда пљесне по пдећима, коњ се стресе, а не копа земљу ногом ннти уједа. Он је волео свог коња, а овај њега, живели су као два брата. Један нут при дугом патролирању по рђавом путу, трчећи јако се умори коњ ; сав у води од зноја, а штација је још далеко. Коњ сустане и стане. Репшекту није до чекања, гони га даље. Коњу је већ много, маше главо.м па не ће. Решпект се ражљути па га сабљом пљоштимице удари по врату, онда коњ пође. Кад су дошли на штацију, сиђе и преда коња момку да с њим по реду чини. Кад се коњ одмори, а момак хоће да га нахрани, ал коњ пе ће да окуси ии зоби ни сена , па ни воде. Момак се иоплаши, тражи каплара да му јави, јер вначе може зло бити, доћи ће под одговор. Решпект дође, загледи коњу у очи, коњ незадовољно маше главом. Зна већ шта му Фали, почне га гладити , загрли га и пољуби , па га онда мало иотапка. Сад га опет ионуди сеном, једе, да му зоби, једе, метне пред њега ћупу воде, пије. Дакле шта је у ствари ? Не Фали коњу питпта, но био је увређен , што га бадава сабљом пљоштимице но врату ударио, наљутио се и сад се опет номирио; управо помирили су се. Дођем и ја у ту регименту. После кратког времена сам у штаб-капцеларији. Васа се томе јако радовао. Кад сам већ и ја у овај ред и колосек дошао , распитивао сам о Решпекту; сви су га хвалили, само су казали да је ћудљив и жесток. До душе с њим се иије шалити, но то ништа не чини. Доћи ће пропијетар, „инхабер" регименте. Биће региментско вежбање. Ту су свакојаке еволуције у ескадронским и дивизијским колонама, ујуришу. При „швенкунгу" кад се притисну бутине и заштине сусед с коњем , многи и многи од муке шкрипе зубима, где који и у несвест пада, ал Решпект ие помиче се, седи као изрезан, исто као пеливаи и јури. И доиста, онда је лепо било Решпекта видети. Могао га је човек за изложбу, или за хусарски ре-