Otadžbina

ВЛСА РЕШПЕКТ

201

мек намалати. И доиста његов „ескадрон" и цела регимента могла се њиме дичити, тако је био на коњу на свом месту, нити би ко помисдио , да је тај дванаест година робије издржао. Време би бидо да иостане „вахтмајстор," но требало би да се покаже мадо и у канцеларији , ал Решпект не воде канцеларију. Он је био од оне сорте војника , који се од тинте гнушавају, а ни иеро није волео, иити му је пак лепо стајало кад је писао ; био је нестрпљив , ади за битку као да је рођен. Но ако је баш и мрзио канцеларију, за то дух његов није био затуиљен, нити је био без талента, шта више радо је читао и то са свим друге књиге, него коморати. Треба знати, да и нижи војници имају своју књижевност и књизкару. Прости војници, и унтероФицири носили су са собом, и у самом „сакумпаку," мале броширате књижице, као „СигФрида „Бруневика „Кадар Иштвана" саме митичне хероје. На прилику, један од тих њихових хероја описује се да је био тако леп, да су му на образима златне ружице цватиле. Решпект је такве ствари читао и заборавио, но читао је он са свим нешто друго. Истина у школи и у детињству није се добро учио, јер није се хтео да учи. Но ко је видио да га отац да код касапа „на кост" где има сваки дан занимљивије ствари пред очима, као шегрте, калФе, хец керова, убијање волова. Но доцније и сам Решпект је признао , да је јако Фалио , што се није учио, ал да је отац томе крив. Рад је био он то накнадити , ал је тешко ишло, особито као војнику и робијашу. Посдедњих година робије радо је читао. Аница је ишда по Еућама, и молила за њега књиге, свакојаког садржаја , песме , романе и све што је српски написано било, све је то прочитао, јер су у оно доба једна или две књиге српске на годину изашле. Радо би читао драму „Владимира и Косару" и про I ао је више пута, јер и сам је био сужан.

(Наставиће се.)