Otadžbina

РУМУНИЈА Н РУМУНИ

75

још једна хирургијска и аиотекарска школа с једним одељком за спрему марвених лекара. Из те су шкоде излазили санитетски оФицири од којих је сваке године један известан број слат на страну да продуже науку на оним истим Факултетима које су свршили у својој земљи. Од тих је лекара узимато у војне болнице онолико колико је било потребно, а остали су прелазили у грађанске. Готово сви данашњи лекари и аиотекари ђаци су те школе која је укинута пре неколико година кад је отворен медецински Факултет на букурешком университету. Војничка правила Правила о служби у боју и о маневрама она су иста која и у Немачкој. Она су преведена од речи до речи и вреде за све родове војске осем пешадије. За пешадију су задржана белгијска правила од 1869. Практично се обучавање врши под управом корпусних старешина. Главни инспектори испитују лично сваке године ОФицире и подоФицире из правила. Оружје и опрема После рата од 1866, и у Румунији је, као и у свима осталим замљама, усвојено оружје које се пуни по зади, Тако је линејна пехота одмах добила прајске иглењаче. Али доцније, кад се увидело да има бољих система, усвојио се Пибодијев систем, по румунском моделу. Иа тај начин пешадија сад има пушке двојаког система: редовна је војска наоружана Пибодијевим пушкама, а територијална прајским иглењачама. Има још један трећи систем: то су старе прекројене пушке; али оне се употребљују само за вежбање милиције. Онрема коњице није једнака. Ромијори су налик на лаку прајску коњицу; и калараши су у рату налик на руске козаке, због својих малих коња који се набављу у земљи. Артиљеријски пукови имају челичне топове прајскога модела који се пуне по зади. Територијална артиљерија