Otadžbina

102

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ

8. Зајам од 1865 г. састоји се у номиналном капитаду од 909,090.750 <&р. без онредељеног рока исплате; но чији годишњи интерес износи 45,454.000 рачунајући 5 °/ 0 год. интер. 9. Зајам од 1869 г. састоји се у номиналном капиталу од 555,555.500 ®р. са исплатом за 36 година среством ануитета од 38,888.800 Фр. 10. Зајам од 1870 г. састоји се у номинадном капиталу од 729 мил. Фр. са исплатом за 105 год. дакле 1910 г. Годишња отплата износи 27,360.000 Фр. 11. Зајам од 1871 год. састоји се у номиналном капиталу од 142,500.000 Фр. са исплатом до 1906 године. Ануитетом од 9,975.000 Фр. 12. Зајам од 1872 год. састоји се у номиналном капиталу од 278,155.000 Фр. са исплатом до 1878 године. Ануитетом од 25 ,1 )33.950 Фр. 13. Зајам од 1873 год. који је у почетку имао да буде из номиналног капитала од 691,444.000 Фр. но који је доцније због рђавог руковања сведен на 363,600.500 Фр. Годишња амортизација овога износи 25,000.000 Фр. Турски државни дуг дакле износи на 4.320,153.900 фр. што захтева годишњег интереса 345 милиона Фр. У ову суму није урачунат најнови дуг од 400 милиона Фр. којије буџет годишње оптеретио са 50 милиона Фр. Ако се узме да државни годишњи приход , у округлој суми од 500 милиона Фр. може да покрије државне и административне издатке, — премда то ни при највећем напору нећебити довољг о — онда остајс да се годишња одплата дуга од 345 милиона Фр. може да подмирује само новим и великим зајмом, који се сваке године понављати мора. К, овоме пак треба још додати и „пливајући" дуг (који се већ може и као несигурни сматрати) који у најмању руку износи 500 милиона фр. и онда изилази да ће и нови зајам једва >4оћи да достигне да све издатке измири. Па ни овогодишњи буџет није ни мало бољи. Он је истина закључен само са 7 милиона Фр. деФицита, али тај је рачун само на хартији јер је издатак од 589,2 милиона Фр. произвољно сведен на 565,3 милиона Фр., а међу тим приход од 474,7 милиона повишец на 558 милиона Фр. Према томе дакле што ће све уштеде остати само на хартији и што се, због глади у Малој Азији и осталим турским провинцијама, једва може уредно и сав данак да покупи, изилази, да ће и овогодишњи деФицит да буде знатно велики. Истина је да су и друге државе јевропске дужне и да и њихови државни дугови расту, али опет за то са свим другаче