Otadžbina

ХЕРДЕГОВИНА

119

узимљу југоисточни правац, па се као Лебргиник планина (5,000') састављају с Возником. Тамо где је ланац продомљен Сућесом, продужапа се даље као СуКешжа планина у истој внсини, п код дробњачког котла пада тако стрмо , да река Тушумља наједанмах добија североисточни иравац к Ииви. Измеђ Ппве п Зете, т. ј. измеђ дробњачког и никшићског котла, опада вододучје висораванско до 2.600', а висовима Лукавци достиже опет висину 4 0( ј 0' и као Ђозник , где додира Црну Гору, 5.500'. Измеђ извора Неретве н Ииве Динарски Алпп спуштају секао тераса од Чемерно-.1ебршник (4—5.0и0'ј и Јјрба (2.8и0'), у висораван Гацко, који је висок само 2.000'. Витовњи планини најближи је равностојни ланац Ђранац планина (б.боО'), и обе сгешњавају долину горве Неретве, од Коњице до утока Неретвине. Други је равностојни ланац Лииета планина (4.000'). Трећи равиостојни ланац зове се Бачевица (3.600') и Дорим планина (8.800'), који се по што је Неретвом проломљен, пружа северозападно и код Жупањца спаја се са Цицер планином. Четврти равностојни ланац сачињава Велеш планина (3200'), коју такође пробија Неретва код Мостара, за тим као Длоча двоји долину Дрежнице десно, од котла Миљарске реке лево, иа средством Љубушке планине такође везује се за Дицер. Сва ова четири лаица обухваћена су луком , који Неретва описује од Невесиња до Мостара. Трушина (2.700') је пети, а Видуша (3.000') шести равностојни ланац. Од Видуше одваја се крак под називом Љубомир и Зла Гора, који иде преко виса Кита југоисточно на црногорски брег Дусти Лисац; а од Зле Горе иде опет други крак североисточно под именом И ишман и Лукавци до Возника. Оба ова крака затварају никшићски котао. Најпосле као седми равностојни ланац иде Градина планина, између поља: љубинског и ноповског, спуштајући се доњој Неретви, уздиже се само као вис Уловски и као брег Жаба. У југоисточном пак правцу спушта се к црногорским граничним планинама са краковима на Бањане п Рудине, и југозападно к реди Требишњици са висовима Клобук и Гливо. Северозападно иак продужење границе, које је такође Неретвом продомљено везује се са брдом Вран и код Имоскога са Продогом. Пролог је закључни ланац. Дуг је 32 миље. Његова је нај-