Otadžbina

НАПРЕДА^ И МЕТА ЈЕСТАСТВЕНИДЕ

(Свршетак) Дарзннова теорија нарочито се забавља око нромене видова у след сиољног пдођења, али познато је да се и поједини индивидуум до некле придагођава иди навикава на прилике под којима живн, да се дакле још за живота једног јединог индивидуума у некодико усавршава органска цедисходност. И управ на оном пољу органског живота, у коме је целисходност досиела до иајвећег степена и којој се највише дивимо , а то је поље чудних примета (бтпезтаћгпетип^еп) новији напретци физиодогије казују нам, да баш овде индивидуално прилагођпвање акомодисање — игра важну улогу. Сваки се диви и чуди верноћи, којом нас наша чула — особито око — обавештавају о окодном свету. Тек у след ових извештаја ми се решавамо, да нешто радимо , и само онда кад нам чула дају верна извешћа, можемо очекивати, да ће нам и радња тачна бити, тако да успех потпуно одговара нашим захтевима. А успехом наше радње уверавамо се о верноћи извешћа, која нам дају чула, и милионима пута уверили смо се, да су ови извештаји готово без изузетака верни. Бар су изузетци врло ретки (бтпевШиасћип^еи) и узрок су им увек особите, необичне прилпке. Кад год пружимо руку, да нешто дохватимо, иди дигнемо ногу, да негде станемо, морамо се увек најпре тачио уверити о положају предмета, који ћемо додирнути , о његовом облику, удаљењу и т. д. иначе ћемо увек погрешити. Поузданост и тач^ ност иаших чудних примета мора бар толика бити, колика је поузданост и тачност у радњи нашој, којој смо се обикли ; и вера у поузданост наших чула с тога није просто слепа вера, већ окушана и утврђена небројеним опитима, да је доиста практички истинита. ОтАЏБИНА III &