Otadžbina

36

НАПРЕДАК И МЕТА ЈЕСТАСТВЕНИЦЕ

Овде се свршава крај наших посматрања, и доводи нас до наше лолазне тачке. Ми смо у почетку казали, да је мета нашој науди сазнање закона, т. ј. знање, да исти узроди у В ек имају и иста слества. Казади смо, како се сви закони могу свести на законе кретања. — Видели смо, да су наши чулни осећаји само знаци за промене у спољњем свету, и да се само у толико могу сматрати као слике, у колико нам они иредстављају природне појаве по извесном реду. Кад у природи исте околности производе н иста дејства, то ће и човек, који под нстим околностима посматра увек и исте утиске добити, који ће се истпм редом обнављати. Наука о природи напредовала је џиновским кораком и оно што је до сада ура^ено гарантује нам , да ће и даље напредовати. Сумње о потпуној законитости, која влада у природи све више нестаје и изналазе се све општији закони. Да је овај научни правац здрав, показали су најбоље практички успеси.

Моја игра

А што да се не играм Са .чим волем н с чим знам ? Кад свакоме небо даде Да се игра са чим знаде; Ено цару круне златне Војводама славе ратне, Чобанину јагње мало А ратару длуг и рало. Ено месец ноћи тавној Сунце јарко белом дану ■Рубин румен зори сјајној Зрак сунашцу огрејану Ено пољу траве, цвећа —

Ено гори тма дрвећа Глас елавуја —■ лет зеФира. И ројеви од лептира ! А мени је небо мило Једно срце поклоннло ! Над њпме је моја влада, Оно менн под власт спада, С њим се пграм —• како хоћу, С њим се играм — кад год хоћу, С њим се играм — дању ноћу ! И што да се не играм Са чпм могу п с чпм знам!?

хЛ. ЈК. Д И О ЈК. В