Otadžbina
42
КУМИС
Болесннци са кавернама (мушко и женско) имали су каверне у оба плућа. Човек је имао често и јако пљување крви, а жена је патида од продива. Обоје су јако кашљали, тешко дисалп, и у обоје се могло чути кавернозно дисање, са јаким кркљањем у кавернама. Пулс им је био обично преко 100, а у вече се грозница увећавала. Једно се од њих страшно ноћу знојило, и врло је мало воље за јело имало. По што су исцрпљена сва обична средства, и кад се већ могло бојати, да ће болесници скорим умрети, почели су пити кумис. Болесница је почела да пије с половином чаше, и кад је, сутра дан, целу чашу попила добила је две столице и јако кркљање у цревима. У пркос тога, трећег је дана попила две чаше, што је изазвало 4—5 столица. Тек после шест дана дошла је на три чаше, и тад се већ проливање стишало. Болесник је на против патио од затвора још с почетка, и он је брзо дошао до 2 литре, а доцни.е је пио и три и по литре на дан. Обоје су врло радо пили кумис, и ако је време било хладно, п то све радије, што је кумис био киселијп и што је впше кипио. После десет дана кашаљ је постао мекши и ређи код једног од њих. У другог се стишавао спорије, но и у њега се толико ублажио, да га је само један пут или два пут на ноћ будио. Код болеснице је нестало крчања у доњем делу плућа, и само се осећало у кавернама, и око њих; а и каверне су се боље ограничиле. Код болесника се чинило, да се једна каверна почела сужавати, — У место крчања у доњим деловима, чуло се везикуларко дисање. Пљување крви, које је болеснику тако јако досађивало, поступно се смањивало и најзад и престало. При крају лечења обоје су слабије и дубље дисали; кашаљ се ублажио и пљување је ређе било; крчање је постало слабије; одјек гласа постао је мање јасан, а на некимгаје местима и нестало. Све то не показује, да је грудвица у плућама нестало, али показује знатну промену у плућама. И ако болест није престала велика се олакшица постигла, коју не треба презирати у овако очајаној болести, па макар да би олакшица и кратког века била. Други повољни појави такође су наступили при употреби кумиса; циркулација се утишала, грозница је постала краћа и слабија, крволиптења је нестало и тело се уранило; у болеснице за два и по килограма, а у болесника за седам килограма.