Otadžbina
96
КНЕЗ МИЛОШ
Почећу одмах осветнички бој, Хајдете, браћо, не каснимо ми. (Оду) III Милиш, Мелептије, 1 Ј ајиЛ и иеко<ико сељака. Мелентије Внд'о си како Продан иронаде, Вид'о си и смрт толиких воЈвода, Што је н.и нашло, тебе чека сад. Милош Немојте мога гроба жалитн. Мелентије (Сељацмма) Помоћи нема, нема лека нам, Већ у бој, браћо, ко год погнне, За свету ствар ће умрет' оташтва А смрти нема нигде славније. Нег' што нам нружа иоље крваво. (Мидошу) Еад мораш мрети- бар избери смрт, Јунака што је најдостојнија. Милош Еаквом ћу смрћу да одкуикм ја Мој живот браћо, што већ изабра, И избор мнслим даје достојан, 11 мене и мог српског имена. И кад бих само о том требало Већати, ко ће првн гинути, У крајњем реду мене никада Затекли не би — то вам јамчнм ја. Ал' јоште ваља мало чекати. Мелентиј е Иа тебе ево свн сад чекамо Помакни ногом — твоје кораке Наше ће крвн бележити бразд. Еоји смо овде на окупу сад, Готови сви смо — твоја само реч, Ео вихор море нокренуће нас. IV Молер и пеколико кметова долазе Молер Нека се чује н мој, браћо, глас. Мелентије Говорп брзо ово није час, За друге зборе — дугн разговор.
Молер Што боја браћо свн пожелес-те И то је добро, није рђаво. Ео има крви нек је иросипа, Народу ако не ће вајдити, Гиодиће земљу — њиве родиће. Пшеницом бољом — ко ће ншеницу, Ил' Србин жети, или Турчпн клет 0 томе на што разбирати сад. (Милош ода, погледа чешће. ва с трану Мелентије И мудар јеси људи казују. Ал' ја им нисам до сад веров'о, Ал' сада видим, колико огрептих, Што намет твоју нисам послуш'о, У српској глави памет Њемачка, Е то је благо — сад ти верујем, За срећу твоју ти си побег'о, Под скуте Немца, добро учини, Да тебе није, твоје памети, Много би јада починили ми, Говори даље, памет твоја ће Лудостп наше поиравити све. Молер (паказује једног сељака) Овај је брат ми инсмо донео, Од наше браће Мелентије Што су побегле. Молер У пнсму све нас редом помпњу И Вогом, вером све нас преклињу, Још мало само да чекамо ми. Ђесар је с други силни краљеви Спремио намн Мелентије Ручак крвави. Мани се тога нуста говора. Молер Још једну само почуј, оче, реч. IV РајиЛ (дођс) Милош Осмех ти лица срећу казује, Је ли све добро 1 Ј ајиЛ Добро, војводо.