Otadžbina

НА ГРУНИЦИ

519

нас стигли и очекиваху да се представе ђенералу, како би што скорије добили своје опредељење, други опет дошли да траже какав револвер или сабљу, јер их кроз Аустрију нису хтели да пропусте с оружјем а у Србији нигде несу могли добити да купе, и један ОФнцир им раздаје сабље које у једном ћошку беху наслоњене уз Ф УРУ Н УРекоше ми да ме шеФ штаба очекује, па ме проведоше кроз некакав собичак, из кога су се спуштали басамаци за у сутерен, у Комаровљеву собу. У тој соби с једним прозором беху три кревета с изгужваним и ненамештеним постељама, на којима се ваљало пуно разбацаних хаљина, руских новина, других хартија, планова, карата, чизама, дурбина. кеса и т. д. Између два предња кревета беше астал, такође претрпан рукописима у најђенијалнијим нереду, и за асталом сеђаше на једној столици пуковник Васирион Васирионович наслонивши своју главу на једну руку, и подвлачећи нека места на карти која је стајала пред њим. Пуковник Комаров беше данас у руској униформи ђенералштабног пуковника^ (мундир тамно-зелене чохе са јаком и нарукављем од црне кадиФе и богатим сребрним везом). О врату и у петљицима имађаше неколико руских ордена. Морадоше му два пут рећи да сам дошао, док се разабра из својих тешких мисли, али за тим чим се тргао, живахно скочи и пружи ми обе руке: — Ах, здравствујуће доктор! — Очењ пријатно, сађитес, пожалујста! и он сопственоручно разгрну хаос на једном кревету па седе, а мени даде своју столицу. Остали разговор вођен је такође руски; ја ћу га овде написати српски, онако из сећања, јер онда несам имао каде да иравим белешке. — Цељ, рад које сте позвати ово је: његово висикопревасходство наш главнокомандајући, примивши ко