Otadžbina

лука палевић Б Е О Г Р А Д . н А ј г р А д 11 и ц и 521 1-ика Се1сачс једну пространу салц Е°0 © (ф^^инац беше раскошно намештена. Ту ме Комаров остави па уђе у ђенералову спаваћу собу, из које после неколико минута врати заједно са ђенералом. Черњајев беше чисто млађи. Из очију му севаше необична ватра. Један део његових частољубивих жеља беше испуњен. Он беше главнокомандујући једне велике војске. Има његових непријатеља, који кажу да је он само за то и оставио Хрватовића без помоћи, да би дошао до те своје цељи, али ја познавши га доцније добро, апсолутно у то не верујем, у пркос колосалног частољубља, које влада тим човеком. Он ми пружи руку и рече : — Ја вам благодарим што сте пристали на мој предлог, јер сам убеђен да сте ви најспособнији за то место. Када сам синоћ у Делиграду саопштио како сам намислио саставити мој штаб, Његовој Светлости беше мило што је за санитет мој избор пао на вас. Мој начелник штаба саопштиће вам све податке који су вам нужни, и ми ћемо вас свима силама помагати у чему год вам наша помоћ затреба. У данашњој наредби саопштиће се ваше наименовање, и ви можете одмах отпочети ваш рад. У осталом ви знате да мој штаб живи као једна Фамилија, од сада сте мој гост! Ја се поклоних, ђенерал ми још један пут пружи руку, па онда оде у своју собу, -а ми одосмо опет у Комаровљеву собу. Ту заседосмо и Комаров поче овако: — Видите, докторе, ова линија означена на карти црвеном писаљком, која се пружа од Зајечара, преко Књажевца, дуж целе границе до Алексинца и до Делиграда, то је била наша одбранбена линија. Сваки човек, који мисли, макар не био ђенералштабни ОФицир, признаће да је та линија ужасно дугачка и да би требало иматн три пута више војске но што је ми имамо на