Otadžbina

550

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

неким хајдучким стазама. Ја на коњу а он пешке; и опет он брже и лакше иде по овим дивљим кршевима. Кад одмакосмо једно по часа од Буваца, МустаФа нађе у планини своје козе, с којима се играше његов синчић, а чуваше их његова кћи. Беше то млада девојка као момак одевена : на њој црне сукнене чакшире, као и у оца јој, и црвепо сукнено јелече ; плава је ; око главе јој бео пешкир ; дражесна дивља лепота ! Она приђе и даде ми једну погачу и на њој два комада сира, које је МустаФа поручио за ме и за њега, да нам се иађе на путу. Бања. је на речици Бањи, која извире око Мбштпцв, из планине Велиглаве, која је један део Голака. Бањица тече, једном клисуром, с југа малко на северозапад. С десне стране клисуре и реке, на брдима и у врта чама, село је Сјарина. Кажу, разуме се Срби, да се оно управо звало Свињарина, али Арнаути, којима је мрско изустити оно што свињу казује, изврнули су Свињарину на Свјарину, а ову на Сјарину, које је име сада најобичније. У селу Сјарини имају у једног Арнаутина грдно велики ћупови, за два метра у висину и један метар у пречнику. Он вели да их је у земљи нашао ; орао једном, па му, док је плужио, на један пут пропадну волу ноге у земљу ; он откопа, и види да му је во упао у некакав ћуп ; стане копати још дубље, и ископа два овако грдна ћупа, од којих је један мало крњ, а други је читав. Овај читав откупио је г. ђенерал К. С. Протић за наш народни музеј. На левој обали Бањице, између атара села Свираца, које је на левој, и Сјарине, која је на десној страни реке, има једна Бања, и мало даље, једно десет минута уз воду, опет на левој спрани, једна црквина. Где је Бања, ту има најпре једно (крајње, лево) платно од зида на свод, по чему би се могло судити да је то била кућа уз бању. До тога је платна права бања,