Otadžbina

564

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

Лесковчани су и иначе врсни људи, добри радници и трговци, и одлични устаоци за јавне, грађанске, послове. Они су имали своју школу, и плаћали учитељима добру плату. Стекли су и цркву, велику и лепу, коју све до скора нису никако имали, а стекли су је на начин који најбоље показује колико су они устаоци, и колико могу да се довију те да постигну што хоће. Турци су врло тешко и веома ретко давали наурима право да граде себи цркву. Чак и кад би се не само точкови него и све чивије најбоље подмазале, опет је ствар врло сумњиво стојала. И Лесковчани су учинили све да добију право да зидају цркву, и заиста га и добију, и почну зидати богомољу. Али Турци, у Лесковцу, скоче и стану томе на пут, говорећи да они не дају да се гради каурска црква онде где они живе. Лесковчани, код права а без права, шта ће да раде својој муци а турском насиљу, него се довију и кажу власти да они не граде цркву, иего кућу за попа и за учитеља, и, да би им се сверовало, подигну уз цркву оџак и огњиште. Турци, видећи то, увере се да је кућа, а не црква. и оставе Лесковчане на миру. Тај оџак и огњиште и сад стоји уз цркву лесковачку. Лесковцу је једина мана што је баровит ; читави крајеви леже у бари и жабокречини. Без сумње ће Лесковчани, сада кад су слободни, настати да отклоне ово зло од себе, и тада ће Лесковац бити не само једно од најлепших, него и од најпријатнијих и најздравијих места у Србији, Знаменитост је у Лесковцу конак Шашит-пашин, у коме је сада општински суд, Грађевина је од пре 90 година, на два боја, у авлији која ]е право поље, и у којој има и други један конак, новији, али не бољи.