Otadžbina

ПОСЛЕ ДЕВЕДКСБТ ГОДИНА

585

За тим увуче некаку грдну кладетину, дугачку сврх човека; метну је лепо поред ватре, с једне стране потури јој неки пањић, па је покри и намести да изгледа као да неко лежи. Кад све то намести, онда се полако попе иа један таванчић, што беше начињен од неколико дасака баш изнад врата. Извади нож и обе пушке запе их и мету преда се, па се пружи потрбушке на оном таванчићу, и чека шта ће да буде.... Пушке је напунио салаутским марјашем. 1 Настаде глуво доба. Не чује се више ни звонац ии совица. Само чекетало чекће монотоно, вода хуји на омаји под воденицом, и.... ништа више. Док ти на један мах уђе у воденицу повисок човек уђе нечујно, рекао би врата се и не отворише. Претурио преко рамена бео покров, па му се спустио низ леђа чак до пета; црвеии се — као да ће му сад канути крв из лица и очију. Приђе полако к мучњаку, потури руку те узе мало брашна, загледа га на длану па баци опет у мучњак. Страхињ узе полако обе пушке и спреми се; чисто већ не дише колико се притајио. Онај човек приседе крај ватре, па све испод ока погледа на ону покривену кладу. Поседи тако мало, па се диже полако, приђе оној клади и на један мах притиште је гњавити. Али брзо оскочи и стаде; рекао би зачуди ое. Постаја тако, постаја, па тек викну да је сва воденица одјекнула: (< Еј , Сава Савановићу , деведесет година вампирујеш и не оста без вечере као вечерас!" Сад је већ Страхињ знао с ким има посла! Али још чека мало.... Вампир опет погледа на ону кладу, па, рекао би, нал^ути се — притиште опет гњавити је; гњави а расте, расте нарасте већ готово до према оном таванчићу. Страхињ

1 Салаутски марјаш, неки старп турски новац; вредио је од прилике два гроша. У народу се верује, да се вампир и сваки утвора боји пушке само онда кад је вапуњена тим марјашем.