Otadžbina

СРПСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ СА ТРГОВАЧКО-ПОЛИТИЧКОГ, ТЕХНИЧКОГ, И ФИНАНСИЈСКОГ ГЛЕДИШТА Жељезничка конвенција између Србије и Аустро-угарске веЈ! је закључена, потписана и ратиФикована. Питање о грађењу српских жељезница, већ је изван сваке сумње. Према расправи која је на ванредној народној скупштини у Крагујевцу вођена поводом пом. жељез. конвенције. и према изјавама наше владе том приликом, остаје још троје да се уради: 1. Да се осигура свеза сриских жељезница са бугарским и турским жељезницама, и да се прецизира добивена свеза с аустроугарским жељезницама код Београда. 2. Да се избере друштво, коме ће се поверити грађење и експлоатација ерпских жељезница. 3. Да се нађу извори за евентуалну каматну гаранцију, коју ће држава имати да плаћа томе друштву као зајам, у случају ако приходи експлоатације не би покривали уговорени интерес уложенога капитала за грађење жељезнице. Ми ћемо за сада у овом чланку да говоримо о једном делу пројектоване трасе, о условима за давање концесије, и о гарантовању камате оних капитала који се уложе у грађење српских жељезница. У опште говорећи главно је начело за све жељезнице, које су намењене поглавито трговини, да њихова траса пролази кроз пределе што је могућно плодније и насељенаје, у којима се може подићи како земљорадња тако и индустрија; да додирује што више главних трговачких места; и то начело дакле мора важити и за Србију, где сс бар окружне вароши морају сматрати као важна места за трговин\ Не обзирући се на државно-политичке разлоге Србије и њених суседа, ми ћемо овде да говоримо само са гледишта трговачко-политичког и Финансијског, које гледиште господари српском трговиотацбина IV, 16. 38