Otadžbina

596

СРПСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ

вуном, каменом и дрвима изнети три пута толико дакле 35,500 >< 3 = 106,500 тона или 85,200,000 ока. Овој суми треба додати увоз маниФактурне вунене, свилене и платнене робе, артије, стакла, машина и колонијалних еспапа, соли и т. д. што ће изнети годишње 70,000 тона или 56,000,000 ока. Дакле цео обрт наших жељезница без транзитне трговине и без унутрашњег промета изнеће 176,500 тона или 141,200,000 ока. Тојепрема садашњем извозу и увозу. Тој суми која по себи није незнатна, ваљаће доцније додати извоз гвожђа олова, бакра и угља, који се предмети тек онда почињу извозити кад се имају жељезнице, и кад се почне заводити индустрија. Ако би се коме учинила невероватна наша горња претпоставка да ће се наш извоз са жељезницама утростручити, нека нам допусти да наведемо један пример, из кога ће се видети да производњу треба само мало увећати па да се увоз утростручи. За тај пример узећемо жита. Сада Србија производи разних жита на 10 милиона хектоштара годишње (660 милиона ока) а од те суме извози само 300,000 хектолитара (19,800.000 ока). Ако би Србија производила само за један десети део више дакле у место 10 —11 милиона хектолитара, онда би, кад се од једног милиона више задржи 400,000 хектолитара као семе, остало за извоз од тога једанајестог милиона 600,000 хектолитара. а та сума, са садашњим извозом од 300,000 чини утростручени извоз, дакле 900,000 хектолитара годишње. Да је овај рачун основан, доказује нам Русија. Докле у јужној Русији није било жељезница, Русија је извозила само 2 милиона хектолитара, а од 1865 године овамо извози као што смо горе рекли 60 милиона хектолитара годишње, дакле за циглих 15 година скочио је извоз на суму 30 пута већу, а ми претпостављамо да ће наш извоз само три пут бити већи него сад. Из овога се види да изналажење удесних пијаца, и целисходно удешене комуникације могу да даду трговини неочекивани полет. Ако држава обрати довољно пажње на правац жељезничких пруга, онда то може бити само од користи целоме народу. Осем те користи и само грађење жељезнице мора бити врло корисно народу, а ево за што. Од прилике трећина целокупнога капитала који је потребан да се сагради жељезница мора се готовим новцем донети и оставити у земљи (за наднице, за камен и шљунак, цигље, дрва и осталп материјал); та радња даје многима прилику да зараде, а тиме се знатно подиже благостање и пореска снага народна. Враћајући се на правац наших жељезница морамо додати да ни сама Угарска не може имати интереса да гради своју линију од 340 километара Будапешта-Земун; она се укршта са АлФелд -Фију-