Otadžbina

СРПСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ

609

Бруто-приход аустријског жељезничког друшгва за год. 1879 износи на километар у средњу руку . . 32.400 дин. На јужној аустријској же>љезници . 31.200 ); На галицијанској линији Карло Лудвик 29.300 „ У средњу руку 31.300 дин. на километар. Мање жељезнице у Угарској све су, осем оне АлФелд-Фијуманске, само посреднице саобраћаја локалног или индустријске жељезнице другог ранга, и према томе и њихов је бруто-приход мањи. Да наведемо неколико примера из године 1879 који се и нас тичу ради упоређења: Угарска западна жељезница има прихода на . АлФелд -Фијуманска

Арад-Керешдолинска Арад-Темишварска Прва ердељска ФинФкирхен -Мохачка ФинФкирхен -Барчка . Жељезница у Потисју

8.000 динара на километар 8.400 „ чч

6.900 12.600 4.400 32.400 19.400 20.600

у средњу руку 14.100 динара на километар Средња цифра бруто-прихода свију аустријских и угарских жељезничких линија износи на километар: Године 1876 20.136 динара 1877 21.878 „ в 1878 20.702 в „ 1879 21.800 у средњу руку 21.129 динара Ми ћемо дакле за наш рачун о почетном рентабилитету српских жељезница. узети да наше жељезнице неће носити више него што смо видели да носе мале угарске линије другог ранга у средњу руку, па нећемо претпоставити да ће наше жељезнице имати ту суму од 14,100 динара, него само 10.000 динара бруто прихода на километар за првих 10 година обрта, т. ј. хоћемо да претпоставимо да ће наше жељезнице имати само једну трећину оних прихода што их имају линије аустр. жељез. друштва. Очевидно је да ми узимљемо најмању могућну суму евентуалних прихода за наш даљи рачун. Пошто ће српске жељезнице износити 454 километра, то можемо слободно узети да ћа бруто-приход износи*ги 4,540.000 дин. отаџбина IV, 16 39