Otadžbina

СРПСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ

613

годишње 30,000.000 динара самих ануитета, а то није ни мало ситница у румунском буџету који свега износи до 100.000.000 динара. Дакле и Румунија неће бити у стању да прихвати тај нови пројекат. Он је просто плашило. Та жељезница Оршава-Крајова-Филипопељ неће се никада саградити, јер свако друштво, које би било вољно да уложи тако грдне капитале за ту линију, мора знати, да је најкраћи пут за међународни саобраћај кроз Србију, и да би њихова линија кроз Вугарску била сазидана само за љубав аустр. држ. жељезничког друштва.

ПО ЖЕЉЕЗНИЧКОЈ КОНВЕНЦИЈИ ЗАКЉУЧеНОЈ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И АУСТРО-УГАРСКЕ. Жељезничкој конвенцији закљученој између Србије и АустроУгарске чињене су у главном три примедбе. Једна одо тих тиче се тарцфног питања, о коме је реч у члановима 9 и 11 конвенције. Да наведемо најпре саму садржину тих чланова. Члан 9 гласи:

На целој дужини жељезница, које се имају саградити, неће се чинити никаква разлика између поданика Страна Уговорница, ни што се тиче подвозне цене и јавних такса, као ни времена и начина отправљања. Нарочито са увезеном робом из једне од двеју Држава. у другу, било да у овој остане, било да кроз њу транзитно про!,е, ни у којим наиред поменутим односима, неће се иостуаити мање иовољно него са робом, која се из ове државе извози или у њој остаје. Осим тога обрт ових пруга, исто као и њино саграђење, биће једносбразно са обртом и саграђењем великих Аустро-Угарских пруга и на то односна правила имају се колико је могуће подударати са правилима Аустро-Угарске, а нарочито што се тиче права и обавеза жељезница према интересима публике.

ЕНЖЕЊЕР МИНИСТАРСТВА ГРАЂЕВИНЕ.

ТАРИФНО ПИТАЊЕ

Чланак 9.