Otadžbina

ТАРИФНО ГШТАЊЕ

615

3. односно непосредног пошиљања наше робе преко АустроУгарске; и 4 односно саобраћаја на суседној савезној прузи. Овакав поредак не налази се о тариФИ нигде у конвенцији, ади смисао чланова конвенције, које смо навели, обележава јасно овакав ред у иитању које претресамо. Пођимо са вашим посматрањем оним редом, како смо обележили. 1 . Ликална тарифа. О овој је реч у другом ставу члана 11 где се изречно каже: да се свакој страни оставља потпуна слобода за одређивање тариФе у локалном промету. Орбија ће, дакле, у простору својих граница моћи да одређује онакву тарифу, каква годи интересима њеног унутрашњег промета. Ово је сасвим саобразно суверенству самосталне кнежевине. Јер и тариФно питање, од како постоје међународне жељезнице, дели се на двоје: с једном половином улази у опсег државног — унутрашњег — а с другом у круг међународног права. У унутрашњем одношају тариФна политика мора да буде самостална у самосталним земљама, а засисна у потчињеним. Наша жељезничка конвенција с Аустро-Угарском води потпуног рачуна о овоме. Србија у своме унутрашњем саобраћају има право самосталног опредељавања тариФе на својим жељезничким пругама; има дакле оно нраво. које одговора њеном политичном положају. 4. Тарифа за транзитно отправљавање сраских производ а, кроз Аустро-Угарску. Оеа страна нашег тариФног питања најслабије се разуме од оних, који су до сада критиковали то питање Узрок овоме лежи у једностраном оцењивању. Махом се тарифа транзитног отправљања посматрала само са гледишта и по смислу члана 11 конвенције. Међу тим у овом погледу игра већу улогу члан 9. У овоме члаЕ1у, у ставу другом. стоји да ће се са увезеном робом из Србије (или обратно) у Аустро-Угарску (или обратно), ::а било да српска роба остане у Аустро-Угарској било да кроз њу транзитно прође, исто тако повољно поступати, као са робом која се из АустроУгарске извози или у њој остаје. С овим се, по моме мишљењу ни више ни мање не казује, него да ће сриска роба, одређена за транзитно пошиљање преко Аустро-Угарске уживати све оне саобраћајне олакшице, дакле и тарифнг које уживају аустро-угарски произди истога рела. Српском пошиљачу стајаће до воље, да се при транзитном експедовању кроз Аустро-Угарску послужи тариФом и начином пошиљања, каквом се служи Аустро-Угарски транзитни лромет. Па нека би се. по најгорем по нас тумачењу, овакво по-