Otadžbina

КЊИЖЕВНООТ

633

куд и камо: час је у десном час у левом боку колоне, а кад се распршти батаљон у стрељачкн низ као јато јаребица, а он еасвим остане на цедилу, и мора да иде од немила до недрага другим батаљонима, који и онако имају своју заставу да чувају. Бива већ и у најизученијој и најхрабријој војеки, да је у жестокој битци изгубила своју заставу ни крива ни дужна. Почем је заетава амаиет и светиња, онда се тим лаким губитком и новим стубним стројем крн.и и вређа појам о светињп њезиној, те онда ое мора други начин тражити, како да се избегне то ома шважење заставе. За то нек нема свак батаљон, већ свака полубригада или бригада своју заставу, и отожер, око којег се војска купи, н на коју свак поједини војник заклетву полаже. — Застава није данас више услов храбрости и пожртвовања: у. ауотријској војсци има стрељачки батаљон без заставе. А десети Копалов батаљон 1848 године је себи код свете Лучије — и без заставе — толике славе стекао, да га .још до данас није ни један батаљон са заставом стигао а камо ли претекао. Тојико нек је доказ, да може данас бити хоабрости и одушевљења и самопрегоревања војничког, а да сваки батаљон засебну заставу нема. Сасвим је друго што строј и ратовање (тактика) црпогораца,ту мора апсолутно бити застава у сваком батаљону, и и.ма прилике, где свака чета своју заставу развија — та има у Црној Гори, где је част и слава бити барјактар у породици, у племену наследна имаовина од оца на сина, као у други народа што се наслеђује велепосед. Ћ Ш део. о моралној сареми војсне. & Ово је лепо написан део, и не могу да пређем, а да не наведем овде од речи до речи прве његове гласове: „Војска се за бој спрема на три главна начина: морално, ^материалпкЈ и наг/чно или стручно ; војник је морално спремљен, „ако има војничког духа. Он је она сила у војсци, која ломи и »најоштри.је оружје, руши и најтврђе градове. Војник без оружја но „с војничким духом пре се може замислити, јер на послетку може „отети оружје од противника. Но вб.јник са најбољим оружјем али „без духа, нема места у тактици, јер ће на послетку и своје оружје „предати противнику. На послетку војнички дух то је она сила у „војсци за коју је први Наполен казао да тече % победе, и тек л /± „да долази на осталу материјалну спрему." Кад оно беше бој на Шиљеговцу, дође Хорватовићу допуна редова, ал без оружја, он их пошље у низ стрељачки онако са голим шакама, па иза низе да чекају, док је који од браће рањен или