Otadžbina

Н А ГРА.НИЦИ

111

ланцем и отпоче ватру против српске пешадије; други батаљон заузе тачно према диспозицији своје место иза њега, у смакнутом строју. Трећи батаљон расу се такође у стрелце с Фронтом окренутим према северо-западу на 4—500 корачаји даље од других батаљона, и то прикривен у виноградима. Стрељачки ланац првога батаљона пође напред пошто је неко време издржавао стрељачку борбу, па узе српски први стрељачки ров и пође протнв другога. За турским ланцем не пође никаква потпора, никаква смакнута колона (?) При свем том српски стрелци одступаше из предњег рова у други. То храбро али лудо продирање првог турског батаљона не беше наређено, већ то беше иницијатива самога батаљоног команданта, једног изванредно храброг али непаметног војника, који паде међу првим жртвама свога забатргавања. Трећи батаљон који је био на левом крилу и коме беше задатак да напада десно крило шанца, видећи да први батаљон продире напред, узе да је то сигнал и за њега, иа и он пође у напоменутом правцу напред. У исти мах опазисмо повећа српска смакнута оделења где с југа хитају шанцу у помоћ. Једна српска батерија излети на 800 —1000 корачаји јужно (?) од шанца, и одмах отвори ватру против турских батерија и нротиву нападачких трупа. При свем том испаде за руком обојнм турским батаљонима да сузбију српски стрељачкп ланац, који је, душа ваља, био врло редак, и да се угњезди у другом стрељачком рову који је био на 500 корачаји пред шанцем. Међу тим беху смакнута одељења српске пешадије десно иза шанца заузела положај, па отворише жестоку ватру на нападаче. Сад настаде тренутак одсудни. Да су макар сада послане јаке потпоре турским стрелцима који с таквом бравуром беху отишли толико напред, то би напад ипак срећно испао, јер око 6 сахата изгледаше као да се српских трупа дочепала паника. На један пут престаде артиљериска ватра из шанца, и изгледаше као да се спремају да спасу