Otadžbina

44 ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ У цркви има, причају, много блага, али се не може да ископа. Многи је хтео, али је зло прошго; ко год узме да копа, њему се или рука осуиш, или му се уста искриве, или га ма какво зло снађе. Ко је зидао ову цркву, ја не могу за сада да знам. Међу тим зна се да је овде била катедра јегшскопска, лоја је откривена после Св. Саве, а први пут се помиње за краља Милутина', Голубински г пе зна где је била ова јепархија и столица јепископска, а не сме да верује Даничићу који је врло добро погодио да је овај манастир био у горњој Морави, више Врања, и ту је и била катедра јеии•скопска\ Као и свуда, тако и овде ми погрешно пишемо и говоримо Кднчуљ и Лучан, у место Кончулв и Лучане. Између Аучана. и Кончула, на средини пута између њих, утиче у Мораву, с десне сгране њене, једна речица која је слабо коме знана, али која је пре четири стотине и двадесет и пет година потекла крвљу најплеменитијих јунака српских. Овде у околини Врања, у пространој долини Морав■екој (коју г. Драгашевић зове Добричем* и у потврду за то наводи баш оно место из архијепископа Данила које обара његову поставку да се и Врањанско поље зове Добрич , јер Данило изреком вели, баш пред цитатом Драгашевићевим: то ео полгс днвћно гесп н велнво вћ иистг рекомЂМВ Топлнцн, 5 ) решила су, у петнаестом 1 Шафарик, П., Рата4ку, 54. 2 ГолубинскГА Е„ Кратшв очврк! иеторш правоолавинхЂ црквеи, р. 468. 3 Рјечник из књижевних отарина орпских. * Гласник У1 ј Х, 114. 5 П авловиИ Иван, ЖНТНМ К(>ЛД|, СрћЕћСКННХћ, р, 373.