Otadžbina

ПОПИС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

603

У овим бројевима обележена је главна карактерна црта Цигана, она несталност која је само њима својствена. Види се да не помаже много, што су цигани подвргнути плаћању грађанског данка. Од 1866 до 1874 године број цигана

свега се годишњи проценат од100 станов-

у округу :

увећао

смаљио

вишка

опадања

ника бидо цигана

Ваљевском

866

4,37

3,79

Београдском

278

1,64

3,33

Смедеревском

210

1,05

3,24

Шабачком

366

1,61

3,12

Алексиначком

550

7,43

2,55

Пожаревачком

1125

3,29

1,98

Крајинском

992

5,02

1,95

Подринском

254

4,41

1,86

Књажевачком

104

— ■

1,29

1,76

Крагујевачком

190

1,56

1,59

Црноречком

400

3,83

1,55

Ћупријском

238

4,43

1,43

Јагодинском

26

0,04

1,33

Крушевачком

167

4,46

0,82

Рудничком

10

0,53

0,43

Ужичком

( 50

5,63

0,14

Чачанском

160

52,63

0,03

У вароши Београду 63

7,16

0,63

Интересантна је појава, да се у кнежевини Србији број цигана •смањује. Овај проблематичнк народ свуда је паразит друштва, и за то и видимо, где се у неким државама јако намножава Узмимо на пр. Румунију, где има до 400.000 цигана, у Ердељу до 100.000. У Срби.ји број цигана напротив опада, и они овде нису на терету осталим становницима. Ово ће се најбоље видета из статистике занимања становника српских по попису од 1866 године , која је статистика одавна за штампу спремљена, али до сад, због непознатих нам узрока није на јавност изнета. 1874 године пописани су становници Србије и по вери, и нашло се, да има 12.849 становника, који су друге вере а не православне. Од њих настањени су у варошима 7.613, а по селима 5.236. Од 100 варошана 5,49 стране су вере. а од 100 сељака само 0,43. 1866 године било је таких становника 10.301, и по томе у овој пе-