Otadžbina

3 Л А Т Н А Г Р II В Н А

«17

Појава 6 Војислав изађв с лева водећп полако Иконију која се на њега наслонила, Војисдав. (гледајући је) Сасвим је малаксала , — како тешко дише. (пође) Оамо да је могнем овако довести до куће. Трнко (у том пм се приближи изалеђа). Проклета рука, како дрхће... ца ипак морам... морам (шчепа Војислава за раме, удари га ханџаром у прса в груне га на тле) Војислав. (падне вриснувши) Ах... убијце... помагајте! ТрНКО (му у том клекне на проа, запушивши му уста левом рукол), Не ћеш НИКОГ дозвати (а десном поче претурати по џеповима). Војислав. (брани се рукама , загушено) Помоћ, ПО... Иконија. ( која®се у том тргла, унлашено ослушкује) Убијце... убијце... помоћ! Трнко (опет му запуши уста). Још НИЈе време— ха! Гизвади из џепа парчал) Ево их ! Сад сам сигуран. (устане) Војисдав. (виче изнемогло) Помоћ — убијцв... Иконија. Ха! (раширп руке) Ево... (па полетпв Војиславу, судари се е Трнком, врисне, шчспа га десном руком за ирси, а левом за ханџар) ^ОИЈЦО... хавети... Нећеш ми умаћи — тебе и тражим ! Трнко. (хоће да јој се истргне) Вештице матора! Иконија. Нећеш ми се ишчупати... Хоћу твоју крв... аветињо (виче) Помоћ ! Убијца, помагајте људи ! (иза кулиса чује се звиждање). Трнко. (истргне јој се, оставившп ханџар у њеној руци, гурне је. злобно) Ти СИ убијца ! (одјури на десно) Иконија. (заниха се) Тај ГЛас ! (вриснувши) ТрнкО ! (падне; опет звилсдање) Појава 7 С лева изађе Добрић, за њим два стражара. Добрић. (угледав Војислава, стражарима) Овамо 1

(Завеса пада)