Otadžbina

626

КЊИЖЕВНОСТ

Шта је то?! — Чедо 1 .. Приновак!.. Родило се!.. Благо мајци! .. 0, радости !..... И овога часа мајка је нешто саоредно ; а ово је душа; ово је срце ; ово је цептрално сунце, око кога ће од сад цела кућа, цео овај мали свет, да се окреће. Амо те слушкиње! Амо те „кинцмадле!" Амо те дадиље! Амо те чељади сва! Родио се идол наше љубави. Амо и ти шећеру и.ти млеко, зове вас мајка детиња, требате јој, хоће своје чедо да гаји, да чува, да негује, да храни ; да одржи и подигне !.... Чедо ма.јкино ! Пиле татино ! Анђелче! Голупче ! Јагње ! Луче! Злато ! Сунце! Срце ! Душо! .. Радости родитељска , узданицо друштвена !... ЦЈта оно ради мајка ? — Купа дете. Шта оно ради сеетра? — Намешта колевку. А брат ? — Доноси воду. А слушвиња ? — Пере пелене. А отац? — Броји паре за шећер и млеко. А они други ? — Помажу. Окупано је дете ; повијено ; заспало .. . После неколико сати: — Мааааа ! — Дете ! рекне се само, и потрче сви ; ко пре. Узму га; забављају га ; поране га ; милују га; љубе га. 0, красно! 0, лепо! 0, румени, ти обраихчиКи! И пзсле неизмерне милоште и љубави на оне невине румене обрашчиће, полаже се опет ово злато у његову кутију. И тако иде сваки у бога дан. — Оче, по што би иродао ово злато ? За које би га благо ти дао?... Шта велиш : ни за како ! — Мајко, ајде да ти убијемо ово дете!... А! Шта је!.. Што се грозите ! Ајде, иоклоните га !.. ни то.