Otadžbina

258

БРАТО МАТО

дајте да се растури на далеко свуд, па се онда вратите кући.... Главом се не шалоте, да се обазре ко. п Ту свима пође коса на више и најежише се. Кмет Живко једва упита : и Па онда, попо ? — Онда не берите бриге!.... У име бога, биће све добро ! заврши поп Ивко. Кмет Живко извади три здраве цванцике те даде попу за труд и пољуби га у руку. Пољубише га и остали, алалише се с њим, па одоше. VII Сутра дан је већ знало сво село шта је рекао поп Ивко тој депутацији. И људи и жене и деца — све је живо говорило тај дан само о буђавој књизи, о попу Ивку и о детету. Празник је — Цвети су. Пред сеоском механом много народа, а на среди се распедлио некакав Младен Ногоња, па млата рукама и прича: (( Ево овде сам најтањи, вели Младен и показује руком за врат, ако није истина ! — И баш Живан вели! рече неко из гомиле. — Онглавом, казуЈеМладен ; човек неће лагати.... Ето у очи белих поклада отерао мало ракије у Аранђеловац да прода. Тамо амо — док продао, док измерио.... дан прође. Било је неко доба ноћи кад се вратио кући. Тишина, вели, нигде ни листак да шушне.... Ту се људи примакоше ближе Младену да боље чују, а он настави мало тише: — Таман је био доле на савијутку, пошав к селу, док ти неко стаде запомагати подалеко на друму: (( еј, путниче, намерниче, не дај !".... Ја, вели, као мало и застадох, као и уплашпх се, па опет полако напред. Док ти, вели, смотрим — бели се нешта поред пута у