Otadžbina

БАНОВАЊЕ СТЕФАНА ТВРТКА

273

зкава тако изменути и то само кроз неколико година, и да ће Лудвику све немогућније бити да одржи Босну V онаковоме положају, у какав је сад беше довео. Чудновато се окреће коло историјске судбине и велике државе нонекад као да слабе једино за то, да својом немоћи даду могућности мањима да се оснаже. Босни су била намењена другача времена, и никада се можда једна држава не избави у време такво , када по свему изгледаше да ће мучно икада постати самосталном и независном. Ово време не беше тако близу. Ваљало је да прође још доста година, па да се Босна осети у пуној својој снази. Она је сада имала противника исто тако снажног, као што беше Душан, а то је био угарски краљ. Баш да је Твртко и желео одмах што постићи односно независнооти босанске државе, сав би му рад био узалуд. Лудвик беше силан, а Босна мала и немоћна ; с тога је ваљало чекати прилику. Твртко, и ако беше млад, био је мудар владалац, и могао је ово знати ; за го је и продужио политику својега стрица. И он је, као и претходник му, трпео да га Лудвик сматра за својега васала. Ма шта ако је хтео, морао је смотрено радити и гледати да не увреди грабљивога суседа, који му се пријатељ показиваше. Интересна је та појава, што смрћу Душановом престаје радња код последника му, за спојењем овихдвеју братских држава, Србије и Босне, и то с опадањем снаге у српској држави почиње неприметно снажење Босне, особито онда, кад јој се прилике за бољи живот указаше. Међу тим, и ако сада у Босни беше жалосно стање, ипак ја она била у добиту, јер сад место два имађаше само једнога непријатеља. Боље стање босанске државе можда би пре наступило. да је Твртко имао поретка у својој сопствеиој бановини ; тим би се зар могао колико толико отргнути