Otadžbina

286

ДРЖАВНМ ДУГОВЛ СРБИЈЕ

већине њих стоји сразмерно боље. Па при свем том, колико је патриота српских бачено у бригу ради дугова које је Србија учинила?! Мало који да више или мање несумњичи: хоће ли Орбија бити у стању да савлада све Фннансијске терете, које је својим дуговима на се примила ?! Па ако се људима, који без ближих разлога гаје зебњу због учињених дугова, не може замерити ништа, могу ли остати, пред историјом, без прекора они, који су позвани и у положају били, да ово питање јавно претресају и о њему своје мишљење искажу. Жалостан је појав, што се и у економним земаљским пословима дајемо заносити једностраним погледима политичкога партизанства. Чисто не схваћамо ону лакост на језику којом се служаху неки стручњаци у нашем народном преставништву говорећи о задужењу Србије ради железнице. Нико се не нађе, да хладно н истинито оцени ствар, да је престави онако како јесте, него се пријатељи владајуће странке латише ове прилике да окривљују одступивше државнике. Да је било истинитог родољубља, спареног са разумевањем ствари, не би се то могло догодити ни у ком случају. Тада би се признало да се железницом Србија у целини својој унапређује, да ће се њоме служити корисно будући нараштаји српскога народа, да она иде у прилог за сада економном развијћу нашег народа а доцније да ће бити плодан извор за наше државне Финансије, — да је све то изнесено и доказано, у место оних бесплодних и штетних узајамних рекриминација, зар не би јавно мишљење боље обавештено било, зар не би услед тога и духови више умирени били ? Извесно да би. Народ би умео да схвати умесне разлоге свога представништва и ценио би их као што цени сваки уман разлог. Не ће се историја писати по неоснованим беседама посланичким нити по чланцима новинарским. Она ће хладно догађаје разјашњивати и тада ће — бојимо се — изрећи врло неповољан суд по оне који у озбиљним данима земаљскога развијања, не држаше рачуна од домаћих прилика. II. Извори. Извори за одужење нашега државнога дуга имају своју историју. Она није мање занимљива но поучна. Занимљива је у толико што се и у нас доказало, да се оскудица Финансијских снага у одсудним часовима јако опажала у целокупном стању и развијћу земаљске судбине. Поучна је страна ове исторнје у томе, што се њоме показује којим путем не ваља ићи, када се хоће земља да унаиређује и њен кредит да сачува.