Otadžbina

ДРЖАВНИ ДУГОВИ СРВИЈЕ

289

него што је задужена ратом за ослобођење и незавиеносг, изгледао је у очима јавног мњења, као стропоштавање из рђавог у горе стање. Сваки је изгубио веру у Фунансијску моћ Орбије. Да ли о, правом или не — показаћемо доцније. Законом од 27. Јануара 1880 године замеаенаје патентарина. Ми смо већ једном приликом изближе јавно претресали овај закон. 1 ) Но пошто је он и сада сасгавни део извора, и то управ главни извор, из кога се црпу срества за одужење наших државних дугова, то ће нам се, надамо се, допустити, да и овом приликом мало изближе прогледамо овај закон. Основа његова је у закону о порезу од 12. Октобра 1864 године. По томе закону грађани Србије, у погледу на плаћање пореза деле се на три врсте. За основу ове поделе узето је место становања. Према томе рађају се пореске глава у три ступња. Први ступањ састављају становннци престонице, Веограда; други, становници окружних варошица и трећи, становници по селима. Терет плаћања разликује се у овим ступњима по највишој мери оптерећења ; у најнижој нема између њих законске разлике. Највиша мера оптерећења у Београду је 60 талира (300 дин.) у варошима и варошицама 30 тал. (150 дин.) у селима 15 талира, (75 дин.) на годину. Основа оптерећењу је главница, т. ј. 6 тал. (30 дин.) на годину. Према имовном стању, које оцењује општински одбор, по својој савести, увршћују се појединци у класе данка, број којих је у разним општинама, према ступњима разлике у имовном стању њихових чланова, различан. Оиротни становници неплаћају ни нормалну порезу, т. ј. ни ону суму коју закон као норму поставља. Очи плаћају мање него 6 тал. на годину; за њих се каже да су „испод главнице". Грађани бољег имовног стања примају на се диференцију оне суме, која је са сиротнијих скинута. За ове се каже да су „више главнице." Грађани средњега имовног стања носе сами своју порезу, али не помажу никоме. Ово су они а у главници." Закон од 27. Јан. 1880 усвојио је горњу основу закона о порезу за свој темељ. Он је на томе темељу завео арирез, који као и порез прави тројаку разлику у оптерећењу. Од системе пореза разликује се систем приреза само у томе, што ослобођава од дажбине све оне грађане, који не плаћају нормалну суму порезе, т. ј. оне који су „испод главнице". Иначе оптерећава поступно све порез плаћајуће главе. Најмања сума годишњег плаћања износи на

1) Отаџбина за Апрпл 1880. стр 76—87.