Otadžbina

294

ДРЖАВНИ ДУГОВИ СРБИЈЕ

када се обазремо на друге земље па их сравнимо са нашзм , онда ћемо видети, да сумња наша постаје Факт. Сравнимо ли стање посредних и непосредних дажбина у Орбији и у другим земљама добићемо овакав преглед :

ИМЕ ДРЖАВЕ

ЦЕО ГОДЧШЊИ ВУЏЕТОКП Г.РНХОД У Д11Н

од длжвнна ПОСРЕДННХ НЕПОСРЕДННХ Д И Н А Р А

Француска (1879.)

2,700.007.792

1,036.000.000

395.900.000

Белгија (1878)

256 63 п .?94

128.750 000

44.750.000

Грчка (1878)

35,375.000

16,250.000

10,1 15.000

Румунија

9?,300.000

30.000 000

25,000.000

Енглеска

2,750.000.000

1,7 45.750 000

21 6,250.000

Орбија

25,000.000

',205.000

1 ?,250.000 Ј

Из овога прегледа јасно се види, да привредно најнапредније а Финаноијски најбоље стојеће државе црпу несразмерно већи део својих прихода путем посредних дажбина. Американска република отишла је у овом погледу још даље. Она од 1 877. годино на овомо и нема других но посредних извора за своје огромне потребе државне. Практични Енглези вуку 77°; 0 својих прихода из посредних а само 23° 0 из непосредних извора. А шта радимо ми ? Ми 60% вучемо из непосредних а једва 40° Ј 0 из посредних извора. Да човек не зна какви су људи управљали нашом државном Финансијом, рекао би, према стању ствари, да су то би.ш људи напуњени сопијалистичким теоријама. Јер би само овакви државшши зазирали од посредних дажбина, којима се оптерећују и рад а не само капитал, као што је случај код непосредних дажбина. Да нас не бп зло разумели, морамо одмах овде приметити, да смо и ми противници оне порезе, која би се ударала само на раили на оне предмете, који су нужни за живот грађана и радника. Посредна пореза разликује се на трошарину. која се удара на животпе аотребице (храну, со и т. д). и против овакве посредне