Otadžbina

310

ПРИЛОЗП ЗА ПОЗНАВАЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ

рета ; широка је 40 — 60 хвати, а дубока 15 — 20 стопа ; обалајојјо равна, подводна и густијем рашћем обрасла; падјој је мали. Преко ове ријеке воде само два камена моста и то код Коаице и Мостара у Херцеговини. У Далмацији прелази се преко ње код Торе и N014110 и града Опужа средством скеле. 16 ) Ријека (талијански Омбла мјесто значајно у српској историји а у старо вријеме Апоп) у области Дубровачкој најзнатнија је ријека. Покрај р'лјека,,Далмација није оскудна ни у језерима, као што је оно Вране, Ј, Ј које је најзнатније и највеће од свију у Далмацији, лежеће 20 тал. мнља јужно од Задра. Вода је овог језера слана, з8 ) ча којој се прилив и одлив примјечава, те зато неки држе, да с морем, од ког је три тал. миље удаљено стоји у свези. Ојим овога језера Вране, јако је знатно оно Прукљана, код Скрадина и домородног мјеста пишчевог, у коме се виде остатци — као што смо под примједбом видјели — Гаванојевих двора, у којима је живила одурна Гавана проклињата у народнијем пјесмама због своје тврдоће сиромаху и егоисточности, а остала су језера мања, која лети засуше и то: језеро Боканачко (1а§о сИ ВоссаЈЈпагго) , Надинско , оба у Задарскоме окружју ; Расток близу Вргорца ; језерац двије тал. миље далеко од првога ; Баћинско блато ; Пролажац у имоском пољу ; Блатно језеро на острву Корчули (Корчула знатно је мјеото у историји српској). Знатне пак баруштине су ово: Морполача у Котарима; Островица близу Мостина и Брибира , гдје би се могло држати да је у овоме последњем постојбина јунака Цвијана Шарића. Оволико о ријекама и језерима, а сад да се осврнемо на климу Далмације, која је блага и топла у опште, што се даде особито рећи о прибрежју и острвима; но, да се и то примјетити, што се човјек од мора удал ује, а к турској се граници приближује, он налази ваздух суровији и то х 1аднији. На неколико миља од мора. престају се указивати растЈења природна јужнијем предјелима, као н. пр. маслине, бајами (бадема), смокве и т. д.. које дуж цијелога далматинскога прибрежја раскошно расту. Љето је обично суво, које усјевима чини штету па и често глад проузрочи. — Несносну врућину, коју јужни ветар (тал. зсПоссо) још више умножава , раз36) В. Цит. Магазпн 1838 отр. 35. Огаџбнна за Август 1875 стр. 52'. 37) Ово јез з ро почело тек 1630 постајати слано, дно његовог корита дошло је дакле у д тшај с морем. В. Цит. Ргодгат с к. Ееч1по» 1 УеПкод <*1тпаг1Ја и Ко1оги стр. 10. 38) Ово сравнн сОтаџбиномза Август 1 875 год. стр. 525, а дал>е види Магазпн 1838 стр. 35.