Otadžbina

3 А к о н

105

4. раздаје оружје и муницију од државе добивену, а тако исто одузимље обратно од уирлих и исписаних ополченаца, 5. комитет заседава у месецу најмање два пут. Чл. 23. За непосредни надзор и руководство над обучавањем ополченаца у једном оуругу одређује се један ОФицир, који се зове „окружни војени начелник" (командант). Он има оне материјалне принадлежности које су прописане за четне командире у стајаћој војсци, рачунећи ту и попутнину по округу. Ч л. 24. Окружнч војени командант пма следеКе дужности и права : 1. одговоран је за успех војничког образовања ополченаца; 2. он руководи војничку наставу и зато је дужан да обилази округ најмање шест пута у годиии; 3. он држи испнт над исписаним нижим чиновима, којн желе да добију инструкторска места. 4. он има право да смени неспособие инструкторе и да предлаже да се назначе други. Чл. 25. Окружни војени начелници стоје под војеним министром и командантом кора у односу на резервисте и регрутацију (за ст. војску). Чл. 26. За окружне команданте поставља.ју се понајбољи официри на предлог војениг министра са књажевом наредбом по војсци. Чл. 27. Окружни командант по праву свог звања заседава у седницама окрЈжног комитета ; у његовој се канцеларији стиче сва преписка комитета, па зато му се на ту потребу ставља од 1000 до 2000 динара годишње. о утрошку које суме он полаже рачуне. II. Срганизација ополченија. Чл. 28. У организацији ополченија чета се сматра за самосталну јединицу. Чл. 29. Ако је број ополченаца у каквој општини између 100 и 200 војника, онда они образују једну чету под именом дотичне општине; ако је тај број ве^и од 200, онда се Формирају две или више чета, које поред имена дотичне општнне доби.јају овоју нумеру. Општине пак, које дају мање од 100 ополченаца, састављају се са другим суседним да обвезују потпуне чете, ако томе не стоје на путу какве местне незгоде. Чл. 30. У сваком округу окружни савети састављају села и општине у четне срезове а ове утврђује дотични окружни начелник.