Otadžbina

536

ЧЕРЊАЈЕВ

шаље на ону страну Мораве, рису у лежу, оочем је најпре мост саградио. У распореду са тако огромним задатком осим једне резервице код Нерићевог хана и то на десној обали Мораве, где ни једног Турчина нема, нигди не видимо тактичну резерву. Да одкуда ће се домећати снаге, кад малакше, кад изнемогне она од иочетка једнако борећа се ? Пета тачка распореда има особитост неку. Она налаже левом климентковом крилу од четир тешка топа, да наступа долином Моравином, «и да гледа да се дочепа турских висова, који се налазе пред његовом позицијом. где се турски Фронт залама». Четир тешка топадакле одређени су из доље баш својски на висове да. јурише — нота бене ивице горње тих висова су јаким! шанчевима начичкане. Ми разбијамо себи бадава главу, како ће то лево крило и како ће та четири тешка топа из низе стрмо уза стране при јуришу да се пужају испред турских љутих топова и пушака ? Ал заповеђено је, и то писмено, е, оада и мора бити да је извршено. Код бројно мање и то млађане народне војске јурпшно нападање иа утврђен непријатељски табор на Нозрине и Тешице ; код Љубеша, код Кревета, и још, ако се укаже Голошчапову згодна прилика, са Бобовишта да пређе Мораву и озбиљно да јурише на шанчеве непријатељеве. То је права бујица од јуриша. А баш на свима тим четир тачкама, треба по правилима да је само привидан напад, да је опсена, задиркпвање само — из своје утврђене позиције, како би прави једини удар тамо низ малог Јастребца и Змијине главе на уступну непријатељску линију и на мост моравин што замашнији, крепчији био. Уз ту мету би била ова подела војоке целисходнија: Од Алексиначке стране није требало ништа друго, већ неирекидна жестока ватра из позиционих топова набе-