Otadžbina, Sep 01, 1881, page 55

БАНОВАН.Е СТЕФАНА ТВРТКА

51

лицима, али псторијска критика ваља да је чиста одо те пристрасности. Па за то је за чудо, што је писац расправе «Богомили и црква босанска" Б. Петрановић, био толико смео да ове секташе назове спекулантима. Он се није трудио да доказима потврди у чему се састоји рђава страна јеретичке вероисповести, у чему је она бо Ба од хришћанске, а у чему је опет ова надма-. шује. Он је впше пута врло површан посматралац и мало му је до тога стало, да ли ће коју вероисповест праведно или неправедно укорити. Па тако је радио и овде, назвавши Богомиле спекулантима, као да се бојаги вера кад год рађа из спекулације, а не из чистога убеђења. Спекуланти могу бити појединци, али цела секта никада, јор би онда ово могло важнти и за хришћаиство, као и за сваку другу веру. Петрановић је судпо као свештеник а не као иоторик, па с тога му се то може у пристрасност уписати. Из овог кратког нацрта може се протумачити за што папе поред свега свога упињања и помоћи од угар • ских крал>ева, ннсу могли успети у својему предузећу. Патаренска секта и источно православље беху сувише јаки, а римска столица и удоба своје највеће моћи, сувише слаба да сствари своје подузеће, а кад се по некад чињаше као да је успела, беше то само обмана, јер и ако краљеви пристајаху уз њу с но неким властелама, већина остајаше верна које православљу а које патаренству. До тринаестога века, није се знало за римокатолике Бошњаке, и тек од тог доба почиње се ширити католиштво по Босни, чему је, иоред других прилика, узрок и опадање патаренске јереси. У добу, у коме смо сада, беше онако још једнако јака, јер и ако тринаести век показа опадање јереси, тај је исти век био и доба њене највеће моћи ; с тога време беше врло кратко да би се у том размаку велико опадање појавило. За то је Твртку ваљало чу-