Otadžbina

ТРГОВАЛКИ ДРУМОВИ ПО СРБИЈИ И ПО БОСПИ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ 613

Главни друм ишио је сјевероисточно у узвишени град Кучлат С1до1аМа СћидШа^ћ, Сћиг1аЉ). на састанку Јадра и Дрињаче. Његово, подграђе Подучлат (8аћ Сћида1аШ ЗнсћигМћ) било је у XIV столећу једно од најважнијих мјеета са далеком чувеном дубровачком колонијом ; сад се овђе виде само развалине које дивно изгледају и зову се Кушлат. 28 Даље се долазило на ДринЈ, ђе је код Кости рев а јсад Косијерево поље) или Див ања прелазило у Србију. 29 Али главни друм ишао је лијевом обалом Дриме до Зворника (стр. 430 у 15 св „Отаџбине' 1 ). 0(атле се долази.и у Рудник Зајече и Круаањ, одакле је један пут ишао у Биоград преко Ваљева, коЈе се у доцније средњем вијеку јавља као живо трговачко мјесто 11 На другој страии ашли су Каравани из Зворника у Сријем, ђе је било велико трговачко мјесто 8ап В1тК:г1 или Дмитровица (сад Митровица), на развалинама римског 8тшит -а код манастира св. Димитрија. Дубровчани су имали овђе колонијукоја је у XIV столећу цвјетала и коју су угарски краљеви са приви легијама обдарпвали Она је пропала тек пошто су Турци спалили ово мјесто (1396) и кад је процвјетао Биоград под Стеваном Лазаревићем. 31 Из Митро вице ишли су дубровачки трговци даље у Угарску, и ми их налазимо за вријеме кр.гља Жигмунда у Илоку и Ковину (код Панчева). Темишвару и Будиму.

28 Вепе Је Вепиетиа цитира ое у СидоЈаЦа 1 345 /Б. КеГ. 1345). 1396 Под кучлат. Пуцић I 7) - Јпгоћиб Ма(иПпоУ1'оћ ћаћј1а(ог бић СћидиПаЛ и Магоћиз Ма1и1тоУ1сћ с1е 8иоћиНа4 ГаеИ С1ПИ8 Ка§ «ргои1; аШ 8е1апј Сопз. Мт. 12 Фебр. и 9 Марта 1396 (1 ј . КеГ. 1395-7). 8{1ерсћо Раи1оу1оћ оопзи1 1п !8ооћиоа1а1о, Маг1пи8 Је Вјзапи, Коиасћиз ЗирзаЦсћ 1ПсИое8. Сопз. Мјп. 26 Јуна 1396 29 СћозНгепо п Бша§го 1416 (Кеи. 1411 — 1417). 30 1398 Пуцић I 17, 108. У дубр. нкт.14?0, 1421, 1422 атд. У1сив Гатовиа Уа§1епа код Петадсуса. 31 Вријеме цвјетања ова колоније јв 1 356- 1 96. Ргт1е§1а е1 роуе1уаб (срп повеља), ^иае ћаћеп1: поз4г1 тегоа1огез 1п 8апс1о ОутИ;г10 а Ке§по ХЈп§аг1е ; СотМт. 11 Јула 1391 )1 ј . КеГ. 1395-7|. Разорење 1396 повељ. Рејег X, 4, 255, Кон.. стантин Ф илоооф (пише 1431) у Гласнику 42, 171; в Хамера I 245.