Otadžbina

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОКЛАСЦА

Његовог Величанства краља поздрави нас, изјављују! п срдачну с ноносом благодарносг и милост, за сретно издржане борбе 16. и 18. септембра ; међутим у једно изјави нам и то, да смо по својој жељи — коју смо давно желели — одређени ићи на (< Јаккову К зисуру", гди се остала наша бригада I. и III класе с, командантом — бригадним — мајором Л. Ч. Антићем налази. На овај радосни глас, по опраштању Хорватовићевом: „срећан вам иут ; и хвала вам браћо ! м — заори се у војсци : Живио ! Иаредба би, да се вечерас одмарамо, па тек сутра да полазимо за Крушевац ; али по жел.и нашој, а допуштењу Хорватовићевом, крену смо се одмах, те целу ноћ вољно. с песмама и весел.ем путовасмо, и у Крушсвац како је ко могао — те ноћи стигосмо. У путовању било радости неописане, а нарочито кад смо у Крушевац стигли, *јер од 13. Јуна Крушевца ни један не видеше. Време је целог дана врло лепо било, а и ноћ — путовања — с' месечином. 2. Онтобра. У крушевцу смо целог дана. Данас прими наша II. и III. чета Гринове пушке, а предаде старе руске, с којима је толике борбе издржала ! Време је лепо. 1 3. Октобра. У 9 часова изјутра кренуше се из Крушевца преко Степоше, Купаца, Мајдева (гди је привремени магацин команданта трена Клисурског), Разбојне, Златара за у Клисуру - но заноћисмо у Разбојни. На глас, да смо били у Крушевцу и да путујемо за Клисуру, многи беху из нашнх крајева подолазили, и пића с јестивом, као и преобука — како у путу тако и на заноћишту к' нама стизали, — те с њима тако весело у песми и поздрааима сладко врете проведосмо. Весељу краја није било ;