Otadžbina

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОЛЛАСЦА

101

врло красан и умиљат човек, вешт цртач, и скоро између руса овога кола, највичнији нашем језику. Чим добих прилике и одмора, одмах ступих у разговор са овдашњим позиционарима — а нарочито познатим — како они овди, односно свега живе ? — на које ми један мој пријатељ (побратим) овако каза: - Што ми овди живимо , то је редкост да која војска такве среће има. — У Бога сваког дана и ноћи бивају код нас весеља и игранке , особито што нам је весељак капетан Љуба — старешина батеријски, (из Шапца). Он нигди без цигана не иде, па ни на борбу, ни на батеријску позицију, као год што се прича за Хајлук Вељка, тако је и он. Истина да кад се у борбу ишло, он је од каваљериста узимао коње, те му свирачи јашили за њим — и свирајући испраћали га, али бадава, — кад ов у највећој борби има кад, да заповеда свирачима, коју ће му песму или марш да свирају ! — Он је одвећ весељак човек; али тим његовим весељем досадио нам је, а то : што заповеди у ноћном највећем весел 3 у и игранци, да се све колибе (шумњаци) што смо преко дан начинили , запале , те тиме да се као неко осветљење по логору на спрам непријатеља учини. У оваквом весељу, он није жалио ни своју колибу, која му је пре неки дан изгорела, и још у њој и доглед, ког је заборавио изнетиј? Ето, то нам је доста досадно, што сваког другог трећег дана, морамо нове колибе да правимо! — Празника сваког, у нашем је логоришту као неки сабор: Жупљани и жупљанке, расинци и расинке, старо и младо, све се то у лепом руху скупи, —■ те по васдан играмо и веселимо се, јер разуме се да жупског вина, печених јагањаца, пржених пилића и гибаница, довољно за собом понесу. На кратко брате, не знамо ништа за тај рат ! По казивању више њих, борбе се нажешће биле 24 Јуна и 3 Августа.