Otadžbina

108

РАТНИ ДНЕБИИК ЈЕДНОГ ДГУГОКЛАСЦА

скоро пуст. У вече стиже наредба, да сви руски офицпри — при нашој војсци — иду ђенералу Черњајеву у Параћин, где оде и наш батаљони командант — капетан Николај Климов. Време је рђаво. 20 Октобра. Ноћили смо на Багдали, а јутрос, по наредби, заступисмо опет нашу позицију : Мост Расински. Војска је сва прешла преко Мораве, само смо ми, Крушевачка и Чачанска бригада на Крушевачкој нозицији застали. Чује се за неко „примирје'*, — а међутим велики страх и негодовање влада Пенријавел се сваки час очекује. Узбуна је ! Крушевац сасвим празан ! Виде се неке паљевине испред Гаглове. Ужас ! Пекарски вод на ову узбуну отумари. Хлеба нема! По вароши од војника а особито коморџија чшпт се и дар-мар ! >Ј По гостионицама довољно оставл.ено пића, а по кућама разног одела, јестива и пића ! Неред у највећем степену ! Свега до вољно, само куражи на позицији не ! Јевтиноћа по коморџијама у свему влада. Шта ко хоће ? нека се само комори обрати ! Ноћ је у овом нереду — а Крушевац „пустим" изузимајући коморе — сад први пут затекла. Време је одвећ рђаво ; — снег и киша с великим блатом. По каФанама и дућанима од оголелих и пе оголелих војника и коморџпја само пуцају огњеви од столсшз и клупа, а гди гди и патоса ! Грађана у вароши нема. а дошл»аци — војници и коморџије — сви су, поред све своје муке од довољног пића и јела, понапијали се па певају ! ! 21 Октобра. Примирје. Трстеник 27. Јула 18Т7. п. д. п.