Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА. БЕОГРаД

17

Мехмед-Рун<ди-паша, који се са својим друговима био сагласио о нужди концесије, није имао и одважности, да је изврши. Колико што је од овога питања зазирао, од како је оно положено било, толико и што је био поплашен опасношћу положаја, он одступи (30. Јануара) од великог везирства. Терет је за његова рамена и био врло тежак. За великог везира буде наименован Али-паша, а за министра спољних послова Фуад-паша. Ружди-паша прими министарство војено, а Кибрислија и Риза-паша остану чланови владе без портфеља. Ова промена била је знак попуштања, но не искреног, јер улазак Фуадов у кабинет навештавао је да Порта хоће захтеве сила да осујети каквим привидним мерама, које је Фуад био свагда вешт да изнесе на позорницу. Наше питање није било у тој опасности, јер је Фуад за њ бно живо заузет, а све друго желео је да изигра. Одмах на првом састанку са мном, он се трудио да ме убеди, како ће Порта да пуступа са Србима као са (( својом децом", па следствено и као «са својим наследницима» Увераваше ме, како је он још онда, кад је наше иитање званично на среду изнесено, из своје усамл>ености, иослао човека Али-паши с поруком да иоиусти. И ствар се заиста почне брзо развијати. Султану се поднесе рапорат,~у коме се представљају разлозн, који препоручују да се Србија задовољи, а министри ограђују од свнју могућих ирекора. Рапорат је био снабдевен муровима свију министара, како се ни један од њих не би могао извлачити из ствари ни иред султаном, ни иначе. Акту мипистарском следовала је брзо царска потврда, султанова ирадз, која је 4. Фебурара већ била у рукама новога вел везира, као што ми је он сам обзнанио. Битка је била добивена; но хоће ли бити пало много жртава на бојноме пољу, то се још није могло прегледати. Било је извесно, да је одлука обухватала напуштање свију градова без разлике, али има ли услова и Отаџбима VIII. 33 2