Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

45

се.ва и радостн, као и уз свирку војничких музика, уђе свечано у град, а за њим и једна стрељачка чета сриска, ксја на једном крају горњега града, одмах замени турске страже. Појав српских војника на бедемима градским био ја призор, који је народу измамио нове узвике радости, јер је значио, да је мудрошћу и патриотством савладана сила и варварство ; да је, место страховања и презања, настала сигурносг и поверење Радост овога дана одјекнула је и преко граница Србије у круговима нријатеља њених. Црногорски кнез похитао је да и Јрази телеграФом своја честитања. кнезу Михаилу, означивши тај дан «као најсветлијиу историји преиорођењ а нагиег народа'\ А и руски посланик у Цариграду, генерал Игњатијев, био је не мање ргдостно иотресен гласом, да је кнез српски ушао свечано у град, па се и он пркдружио онима, који су нам топло честитали успех, пишући ми истога дана (6 Апр. 1867) : «Је уоив !еПсНе согсИа1етеп!; ауес 1ои1;е 1а сћа1еиг с1е топ вепитеп!; е1ауе. Је уоив ас^геазе тез втсегез сотрНтепкз сотте аи Кергевеп(;ап1; с1а 1а 8егћ1е, е1; вигЧои!; сотте а Гаи1еиг Ји висдез ћгШап!; е^ сотр1е(; оћ1епи раг 1е Рппсе М1сће1 раг уо1;ге Ра1г1е» Још докле се кнез Михаил у Цариграду бавио, Порта је била издала налог, да два баталијона од посаде београдске одмах оставе град ; 6-ог Априла ушла је српска војска у Београд ; 10. у Шабац, 12 у Смедерево, а 14 у Фетислам. 'I4 Апрнла оставио је Србију и последњи остатак турске посаде из београдске тврдиње заједно са Али-Риза пашом, дотле заповедником свију турских пооада, што беху у Србији. Он је био испраћен са великом пажњом, на коју је и имао права због своје умерености коју је показао у градском за његов положај веома тугаљивом гштању.Пажња му се могла у толико радије указати, што јеса њим одлазио и последњи заповедник турски