Otadžbina

Г Љ И В И Ц Е

583

На оној опници код воћа налази се увек квасице, које у жедудцу под повољном температуром врење нобуде. 0 овим се може објаснити, за што је кувано воће бодесном желудцу и цријатније но сирово. — Квасичне се ћелијце могу у желудцу, цревном каналу само ио мало да размножавају; исто тако постане њихова радња све слабија и на послетку са свим престане. Њиховим се присуствчм не цојављује никаква озбиљна опасност, јер оне никакво растројавање организада не причињавају. Према овоме до сад реченом, ни једна од ових гљивичних група не може да се у категорију здрављу шкодљивих стави, изузимајући онај случај, кад се баш навалице у већој количини (нпр. као убуђано јело) троши. — Оад остају још бактерије — бића, која се на жалост још у ред гљива односно у предмет ботанике рачунају. Хекел је за таква сумњива бића створио треће царство — царство протиста (прабића), где су сви они организми одељени, који се нити у зоодогију нити у ботанику сместити могу. Но да оставимо ово, па да са здравственог гледишта што о њима рекнемо. Да би на ово тамно питање одговорити могли — да ли и какву опасност бактерије човечијем организму донесе — морамо најпре исто са више страна оспетлити. На основу онога што се о природи бактерија зна, легитимисана им је потпуна способност, да разним њиховим својствима разривајуће Функције у човечвјем организму врше и на тај начин исти оболе. Оне могу као што ћемо доцније видети свуда по телу и у најудаљенија и најсакривенија ткања да продру. Оне могу што се хране и раствора тиче, свуда у телу и без слободног кисеоника да успева.ју. Температура коју оне ту налазе, врло је за њих повољна, при којој оне могу да се најбујније мно<не и најјача растројавања (распадања) да побуђују. Бактерије имају од свију осталих гљива најбујнију вегетацију, оне се множе при телесној температури за 20—25 минута у дупликату и имају инфузоријама подобна покретања. Оне нападају на органске материје енергичније но икоје од осталих гљива, Оне имају од свију вегетабилних бића највише изгледа на победу, кад са животињским ћелијцама у борбу ступе. Ова се борба или конкуренција у томе састоји, што бактерје из телесних течности извесне растворене материје за њихову храну извлачи и помоћу њиховог хемизма да растроје покушавају. При овој борби суделују — абстрахирајући животну енергију — у главноме две решавајуће околности, број конкурената и други вањски одношаји, нарочито присуство растворених нехранећих