Otadžbina

Г Л> И В II Ц Е

које се у сунчаној зраци одвећ леио вади- — У медицинским списима налазимо ми подобна потврђивања; па шта више и у самим медицинским требницима и учебним књигама налазе се подаци као н. пр. из испаравају^е течности пењу се нри обичној температури замеци бактерија у ваздух; — она водена пара, која се из баруштина подиже, узима са собом небројене количине нижих организама. Ови су подаци потпуно неоправдани; њима противурече најпростија Факта Физике. Испаравање бактерија из неке течности или из неке влажие масе јесте према природним законима права немогућност. Као што је познато при обичној температури испарава из водњикаво — шећерног или сланог раствора само вода; со или шећер остаЈе. Од ових материје не губи се испаравањем баш ни најмањи део. Па кад ни најмање честице (молекили) соли или шећера са испаравајућом водом не одлазе, како могу бактерије и други нижи организми то да чине, пошто су и најлакши међу њвма и поред њихове изванредне сићушности много милиона пута веће и теже од појединих молекила шећера или соли, Најсићушнији организми изгледају према овим неиспаравајућим молекилима, као топовека ђулад према пешчаном зрневљу и они се (организми) састоје исто тако из неиспаравајућих супстанцији (беланчевине, целулозе шећера, соли, и т. д.) Из овога што је до сад речено и из експеримената који су за то нрављени, излази јасно, да из неке течности или влажне масе, никакве заражљиве материје у ваздух не одлазе; ово је само онда могуће, ако какво особито механичко дејство помогне, где се вода у капљице раздељује (н. пр. вет^ом) и тамо прав.> прскање причини. Из какве укварене течности и трулих влажних супстанцша из влажних баруштина не дижу се никакви шкодљиви замеци; из нас издахнути ваздух нема никаквих инФекциозних материја нити гљивичних сиора (семе) јер слузокоже, кроз које оне пролазе овлажене су. На против могу кашљањем, смејањем, говором и т. дкапљице или честице од бала или пљувачке са издахнутим ваздухом да изиђу. ИнФекциозне материје доспевају дакле у опште тек по исушењу у ваздух и то у виду ирашине. Што се тиче начина, на који она са свог старог становништва одлазе, можемо ми ово са великом вероватношћу да кажемо : да се бактерије, које у самој води (бунарској, речној, барској и т. д./ постају по исушењу врло лако од тела, на којпма су оне лежале (камењу, земљи, дрвету, биљци и т. д.) одвајају и да према томе