Otadžbina

592

г љ и в и ц е

диру са ваздухом, јелом и пићем у шупљину истог. Сад је питање где и како оне одатле у живу супстанцију тела допиру. Да оста вимо за сад ране на страну, па да узмемо случај, где су се сви делови тела анатомски нормални и здрави. Да инФекциозне материје кроз спољашњу кожу продиру можемо ми још а ргшп као немогуће да сматрамо. На против улазе оне у отворене знојне жљездице; но њиховом даљем продирању стоје овде готово исте препреке, као и код свију слузокожа, којима су унутрашње телесне дупље постављене, и за које се из искуства зна да чврсте материје, па ма како да су оне механично фино уситњене, кроза се не пропуоттају. Ситан песак и угљена прашина налазн се кадкад у алвеолама (плућни мехури) и лимФатичним жљездама плућа, али овде остају оне нагомилане и не прелазе даље у крв. Исто је тако опитом доказано да цревни канал чврсте материје не усваја, па ма како оне фино подељене биле. Дакле инФекциозне гљивице не могу у сљед њпхове сићушности аасивно у супстанцију тела да улазе; а ако оне ипак у исту продиру, то чине они као живи организми активним начином. Да би кроз неку слузокожу у крв допрла, мора инфекциозна гљивица епителиум и остала ткаља, као и дувар капиларног суда да пробије. Ово је један дуг и мучан пут и сумња се да ли су бактерије у стан.у то да учине. На сваки начин понајпре ће оне тамо продрети, где је пут најкраћи и где су препреке по њиховој природи најмање — а то је у ачеолама гглућа. Овде су им крвни капиларни судова тако рећи на ударцу. Да ли бактерије овде мембрану капиларног суда ресорбују то ми не знамо. Но на основу аналогије је врло вероватно; јер кад су кончићи буђе или плесни у стању да и најтврће дрво нробуше и ако им оно вртеће покретање бактерија не достаје, то је бактеријама у толико лакше, што оне овде једну нежну кожицу нападају. Ако ли бактерија на овај начин кроз дуваре крвних капиларних судова у нлућне алвеоле продиру, то долазе оне доста брзо и у саму крв, где све услове за њихову егзистенцију нађу. На свима оу осталим местима (хранећег канала и других телесних шупљина, које са спољашношћу комуницирају) услови за продирање бактери.ја, да у крвне капиларне судове дођу, много неповољнији и незгоднији. На основу ових гљиво-физиолошких основа врло је вероватно да су плућне алвеоле једина места човечијег тела, где инФекциозне