Otadžbina

ДР. ДАНИЛО ШЕДАКОВИЋ (НЕКДОДОГ.) 5. (17.) новембра 1881. преминуо је у Загребу Данило Медаковић, познати српски публициста и кн.ижевш?к. Данило Медаковић родио се 17. (29.) декембра 1819. у Зрмањи, селу у бившој личкој граничарској регименти на далматинској граници. Како се родио на дан пророка Данила, тако му и дадоше на крштењу име Данило. Отац му је био мален царински чиновник. Основне школе свршио је у војничкој крајини. Ове школе нису тамо биле српске, него немачке, па како је бечка влада ишла за тим, да се православни Срби по што по то преведу у једнноспасавајућу римску веру, то све до најновијега времеиа у хрватској крајини није било православних српских школа, а српско име систематски се прогонило и гушило. Правоелавни Србин звао се тамо »влах«, а српски језик био је »нашки« језик (јер о »хрватству« почела се реч истом у последње време). На срећу постаде горњокарловачким владиком жарки родољуб српски Лукијан Мушицки. Дивни овај Србин и владика лати се са свом ватром свога песничкога духа да подигне православље и српство у хрватској крајини. Он заведе богословску школу, у којој је лично предавао науке, те изведе из ње и посла у народ младе свештенике, утврђене у православљу а свесне Србе. За правоелавне ђаке у граничарским немачким школама изради, да могу учити православни катихизис.*) Школа, у којој се Данило Медаковић учио немштини, доби православнога катихету у лицу ученика Лукијанова, младога попа Мандића. Медаковић ми је причао, на какав је практичан начин поп Мандић у часку освестио све катихумене, да су Срби а не Власи. „Како ти је име V запита на првоме часу најближега малога „влаха" из Лике. Кад му онај *) Још 184*1.,. школске године, ја сам с осталим православним ђацима у нормалној главној школи у Барадину, учио римски катихизис на немачком језику на срамоту митрополиту карловачком и новосадском владиди, непосредним суседима Варадина града.