Otadžbina

ДР. ДАНИЛО МЕДАКОВИБ.

597

ности. Пошто све савесно прегледаше и из Валхале изађоше, рећи ће кнез Милош за краља Лудвика : „Баш ]е прави вантрзало !* 1845. године кнез Милош одобри Медаковићу, да оде у Борлин и да доврши своје научно изображењс. Успех томе био је, да је Медаковић 1847. године положио докторат ФилосоФије. Докле се Медаковић у Берлину бавио, поверио му је господар Јеврем Обреновић надзор и руковођење свога сина Милоша, оца светлога нашега господара Милана. Бољим рукама није ни могао поверити свога јединца и Медаковић је са свом својом еавесношћу и озбиљношћу пазио Милоша Јевремовића, кога је бујна младост лако могла у туђини и на странпутице одвести Кад се крајем 1847. године вратио из Немачке, узајми Медаковић новаца од гссподара Јована Обреновића и купи Јанковићеву печатњу у Новом Саду.панауми издавати политичне новине, Бавећи ееу Бечу око набављања брзотиска и словоливнице, букне онај велики покрет, који ће да захвати и наш народ. Коста Богдановић, лични и начелни пријатељ Медаковићев, покрене у Пешти свој Вјестник, у коме се мушки стане заузимати за права српскога народа. Међу тим Медаковић сиђе у Нови Сад и у његову печатњу премести Богдановић свој лист. Догађаји се стану међу аустријсгпм Србима са великом брзином развијати. Вјестник је био гласило народних тежња, па и Медаковић се почео у њему овда онда јављати. Кад у мају 184«. године околности узеше посве озбиљан вид, пресели он своју печатњу у Карловце и стави се на расположење патријарху ЈосиФу Рајачићу и главном одбору српском. Тиме је српској ствари учинио неоцен.ену услугу. Кад је други дан духова ћесарска војска из Варадина ударила на Карловце, да растера српски главни одбор, није Медаковић каснио стати са пушком у руци у ред народних бораиа. Како је Богдановић морао народним послом отићи, то је неко време Медаковић био Фактични уредник Вјестника , који је тада био орган главног одбора. Међу тим је положај неспремних и неоружаних Србаља бивао све тежи и опаснији. Крајем јулија посла патријарх Медаковића у Трст до тамошњих великих трговаца српских ради потребна новца и у Загреб до бана Јелачића за потребно оружје и муницију, као и да га позове, да Једном прелази Драву. Бан је заиста по ;ле мало недеља дана прешао Драву са кра јишничком војском, ако то и није учинио на патријархово наваљивање, него на налог из Беча ; а што се тиче оружја и муниције, дао је бан Медаковићу препоруке за државне Фабрике, но с тиме није никакве користи било. Са овога свога поеланства врати се Медаковић у Карловце са половним успехом.